Na kreiranje njihovog mišljenja utiču i drugi faktori, kako politički narativ, tako i društvene mreže ali i obrazovni sistemi koji na potpuno suprotne načine predstavljaju događaje s kraja devedesetih.
„Ratno nasleđe i dalje utiče na mlađe naraštaje, na one koji nisu doživeli rat ali nose taj teret preko onoga što mi zovemo „pamćenje iz druge ruke. I pored toga što nisu doživeli rat, 84% mladih koji su anketirani tokom ovog istraživanja, oni nose istoriju, traume, gubitke i bol. Sećanja prenošena od strane članova porodica i širih narativa i dalje su snažni u stvaranju tačke gledišta po pitanju pravde i pomirenja, kao i ljudskih prava“, kazala je direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Kosova Marigona Šabiju.
Ono što je međutim istaknuto kao pozitivno, a rezultat je istraživanja, jeste percepcija mladih o pitanjima ratnih zločina. Većina ispitanika koji nisu doživeli rat smatra da se ratni zločini moraju rasvetliti a odgovorni kazne, bez obzira kojoj zajednici pripadaju.
„Jedan od najbitnijih nalaza većine mladih na Kosovu, bez obzira na etničku pripadnost, smatraju da ratni zločini moraju da se krivično gone bez obzira na etničku pripadnost žrtava i onih koji su izvršili to delo. Ova poruka daje nadu da su mladi spremni da peuzmu te procese alii deo u procesu izgradnje poverenja i mira i važnosti da pravda nađe svoje mesto“, kazala je ona.
Autor publikacije „Stavovi mladih prema ratu i ratnim zločinima na Kosovu“, profesor Bekim Balići, kaže da je cilj ovog istraživanja bio da se razume kakav su uticaj na mlade imale informacije koje su dobijali o ratnim sukobima na Kosovu, ali i kako su one uticale na izgradnju njihovih stavova o ratu. „Većina je informacije dobijala od porodice i užeg kruga porodice, ali isto tako i iz onlajn izvora koji su za njih bili ključni izvori informacija, uključujući i medije, te masovne medije“, kaže Balići.
Sećanja roditelja znatno su utiču na stavove i percepciju mladih i na političke aspekte i na etničke odnose, rekao je on. „Pokazalo se da mladi žele da uče tako da je potrebno da po školama i drugim javnim institucijama: muzejima, galerijama, memorijalnim institucijama, da budu pristupačnije. Isto tako obrazovanje mora da utiče na izgradnju mira, stvaranje klime za saradnju i mogućnosti pomirenja među etničkim zajednicama“, dodao je profesor.
Mladi o ratu
Dvadesetrogodišnji Agon Redžepi, aktivista za ljudska prava iz Prištine, kaže da je svoje mišljenje o ratu na Kosovu najčešće kreirao putem objava na društvenim mrežama. Ipak, uvideo da je, kako je rekao, na njima rasprostranjena entička mržnja i nacionalizam kod mladih.
„Ja nisam doživeo rat i nisam imao direktne gubitke u porodici i to je mislim uticalo da budem uvek otvoreniji, moja porodica je bila otvorenija da čuje drugu stranu. Porodice koje su imale gubitak i dalje imaju rane, pa je za njih možda teže da razgovaraju o ovim temama i da stvore neku vrstu prostora za bilo kakav odnos sa srpskom stranom. Ipak i za mene je na početku bilo teško da se sretnem sa srpskim vršnjacima jer ja sam porastao sa tim stavovima da su svi Srbi loši i da sve što je srpsko to je loše i da ne bi trebalo da imamo nikakav odnos, i za mene je bio izazov“, kazao je Redžepi.
Dimitrije Obrenović iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice kaže takođe da je svoje znanje o ratu na Kosovu stekao na osnovu porodičnih razgovora. „Međutim, ja sam imao sreću da moja porodica nije bila previše pogođena ratom i ni na koji način nije bila ostrašćena i nekako moji stavovi kada sam izašao posle svih tih razgovora su postali poprilično na nekoj sredini, nisu bili naklonjeni ni jednom ni drugom ishodu“.
Obrenović veruje da obrazovni sistem ključan. „U školama treba postojati određena vrsta edukacije o momentima iz 90- tih godina u kojima bi se temeljno obradila dešavanja, na način na koji se ne bi izazivala mržnja ni prema kome“, kazao je Obrenović.
Uloga medija
Novinarka Serbeze Hadžiaj koja se godinama izveštava o posledicama rata, govorila je o važnosti medijske uloge. Međutim, istakla je da su mediji na Kosovu podeljeni po etničkoj liniji i da često imaju jednostran narativ. „Zasnovan i na etnonacionalizmu i glorifikaciji i heroizam. To je bila loša strana istorije Kosova, da odmah nakon rata, dugo vremena, koristeći političkim interesima, onima koji su na vlasti i političkim agendama, rat se koristio u svrhu političke propagande i tih narativa o heroizmu. Kasno je došlo osvešćenje za žrtve i da se da prostor žrtvama“, kazala je novinarka.
Istraživanja Inicijative mladih za ljudska prava i profesora Bekima Belićija pokazuju neophodnost pronalaženja mehanizama u procesu tranzicione pravde, te se preporučuje da kosovske institucije ali i obrazovni sistem moraju da se potrude više i da budu efikasniji u tretiranju rata na sveobuhvatniji način. To bi uticalo, navode organizatori, na jednoetnički narativ ali i na bezbednost i uopšte međuetničke odnose. Ovaj izveštaj je važan korak u suočavanju sa prošlošću ali i stvaranja klime za bolju budućnost, naglasili su u Inicijativi mladih.
U istraživanju je učestvovalo 807 mladih od 18 do 30 godina iz različitih sredina na Kosovu i različitih zajednica.
