Kroz njenu priču, saznajemo kako izgleda svakodnevni život žena u povratničkim mestima u Istoku, koje izazove donosi povratak i šta sve, prema njenom mišljenju, može da pomogne ovom regionu.
„2006. godine smo se vratili kao samostalni, i tada nije bilo kao sada da vam neko da ključ u ruke, nego smo se mi sami borili i tražili investitore koji su trebali da nam izgrade kuće. Nas pet porodica, znači ja šesta, gde je bilo pet muškaraca i ja jedna žena. Vrlo težak povratak i to je golgota koja ne može da se opiše rečima”, zapoćinje Maliković svoju priču o provratku.
Vesna ističe kako je život u povratničkim sredinama bio izuzetno težak, a kao žena na samom početku bila je u manjini u tom procesu.
„Rođenjem je predodređeno kako ćeš se boriti. Žene su postale jače kroz sve muke koje su prošle. I, na neki način, postale su stub porodice. Uprkos svim problemima, one su sačuvale porodice koje su bile razjedinjene“, kazala je Vesna Maliković.
Ona veruje da su se, uprkos svim teškoćama, žene snašle i pronašle način kako da opstanu.
„Iako je svakodnevica teška, žene su našle načine da opstanu. Bave se stočarstvom, povrtarstvom, cvećarstvom… Prave budžet za svoju porodicu, jer nisu samo radile da bi preživele, već su našle način da opstanu u ovim teškim uslovima. Žene ovde, čak i kad nemaju društveni život, nisu same. I dalje se bore, veruju u ono što rade, veruju u našu crkvu kao temelj opstanka“, rekla je.
Za Vesnu, crkva u Istoku i život sveštenika sa petoro dece u samom gradu daje nadu za život povratnika u ovom mestu.
„Kada vidim da on ima petoro dece i da se ne plaše da žive tu gde jesu, onda zaista ne smem da kažem da imam neki problem. Naravno da dolaze ljudi u crkvu, to je jedino mesto gde mi možemo da se okupljamo kako treba“, kazala je Vesna.
Govoreći o zdravstvenoj zaštiti, Vesna naglašava da u Istoku ipak postoji sistem, ali nije dovoljno razvijen za specijalističke usluge.
„Zdravstvena zaštita je na nivou, imamo dobrih lekara, ali kad se pogleda šira slika, za specijalističke usluge moramo ići u Mitrovicu ili Beograd. Ja se lično lečim u Beogradu, privatno, jer nisam prijavljena na biro. Ali, u Osojanu su doktori zaista dobri i verujem im“, ističe ona.
U slobodno vreme, Vesna se bavi pisanjem.
„Imam razne hobije, ali najviše pišem. Dosta toga pišem argumentovano da bi nekom to ostalo. I vrlo brzo će se to objaviti… Nego, još nisam završila svoju etapu rada, i ne mogu tek tako da izdam nešto što sam do sada pisala. Od samog mog povratka do sada, ima nekih 500 stranica koje bi bilo dobro da se objave argumentovano, sa svim dokumentima. U slobodno vreme crtam, čitam, i s obzirom da smo se svi nekako povukli, moraš nešto da nađeš da radiš”, rekla je Vesna.
Ona se osvrnula i na društveni život u Istoku, koji nije bogat, ali veruje da će zajedništvo i dalje biti ključ opstanka.
„U Goraždevcu sam videla kako se lepo organizuju i to nas podseća da je moguće. Kod nas toga skoro da nema. Pokušavamo da radimo, ali ne možeš biti svedok tužnog trenutka. Danas ljudi više ne znaju da se raduju, da se druže, da budemo zajedno. Mislim da je jedino zajedništvo ključ opstanka“.
Maliković smatra da prava žena postoje, ali i dalje se suočavaju sa izazovima.
„Mislim da imamo pravo na glas, ali smo se zatvorile. Fokusiramo se na preživljavanje, na lične brige, i zaboravljamo jedni na druge. Demografski smo razuđeni, nemamo mnogo resursa, ali i dalje smo tu, zajedno“,
Vesna Maliković kaže da država Srbija dosta ulaže u podršku povratnicima na Kosovu.
„Država Srbija dosta ulaže za Kosovo i verujem da samo onaj ko neće da radi, neće da ima. Svaka porodica je u nekom segmentu pokrivena. Da li je to dečji dodatak, plata, ili povratnička sredstva. Znači, nema porodice koja nije pokrivena, jedino ako ne želiš da radiš”, dodaje.
Maliković deli optimizam o budućnosti, uprkos svim teškoćama sa kojima se suočavaju.
“Moramo da budemo malo više osvešćeni. Mi smo radan narod, mi ne možemo da propadnemo. Svako od nas, to je lični izbor da živiš ovde. Niko nikoga ne može da primora da živi u opštini Istok. Svi Srbi koji žive u opštini Istok su zaista vredan narod i nema lenjih ljudi. I to nam je, nekako, motiv da budemo zajedno i da ostanemo u ovom teškom trenutku. Ovo je težak trenutak, ali mislim da će i ovo proći. Jer nacionalizam je bolest. Sve dok se to ne prevaziđe, nećemo moći da budemo mirni”, zaključila je Maliković.
