U ovoj analizi iz tri dela u prvom se ispituje opšte stanje u obrazovanju, zdravstvu, ekonomiji i kulturnom nasleđu Srba na Kosovu. U drugom delu se dublje razmatraju izazovi za integraciju u svakom od ovih sektora, dok se u trećem razmatraju načini na koje se može napredovati kroz konstruktivnu integraciju.
Srbi najviše zabrinuti za zdravstvo i školstvo
Nalazi su zasnovani na primarnim podacima prikupljenim kroz dve fokus grupe sa zajednicom Srba sa Kosova u Severnoj Mitrovici u avgustu 2024. i sa zajednicom Albanaca sa Kosova u septembru 2024. godine. Urađena je i analiza sekundarnih izvora, uključujući pravne dokumente, izveštaje i stručne analize.
„U oblastima obrazovanja i zdravstva koje suštinski nisu integrisane, tu bi trebalo da razumemo zabrinutosti građana iz redova srpske zajednice. To je nešto što se istaklo tokom fokus grupa koje smo održali. Srbi imaju velike zabrinutosti za ove oblasti jer ih smatraju vitalnim za opstanak na Kosovu“, rekao je istraživač iz Nove društvene inicijative (NSI) Aleksandar Šljuka.
Dodao je da u srpskim sredinama i dalje postoji neformalna ekonomija.
„Imamo trend da se većina ljudi u tim sredinama oslanja na zapošljavanje u javnom sektoru. Sa druge strane, imali smo niz neke politike koje su dolazile sa centralnog nivoa, a koje su naštetile poslovnim aktivnostima u srpskim sredinama na severu Kosova“, dodao je.
Izveštaj pokazuje da Kosovo nudi dobar okvir kada je u pitanju poštovanje kulturnog i verskog nasleđa, ali je situacija na terenu daleko od idealne.
„Imamo dva suštinska problema, Jedan je, da se samo pitanja kulturnog i verskog nasleđa politizuu sa obe strane i da se više na njih ne gleda kao na tehničke stvari, već kao politička pitanja. Druga stvar je da i dalje postoje institucionalni i individualni napadi, odnosno pretnje na srpsko kulturno i versko nasleđe“, pojasnio je Šljuka.
Međusobno nepoverenje
Istraživač iz Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) Ramadan Iljazi je naveo da na Kosovu vlada nepoverenje između nevećinskih zajednica i centralnih institucija.
„Zajednice na Kosovu na neki način podržavaju proces integracija, ali imamo tela koja nisu svesna koja prava uživaju nevećinske zajednice na Kosovu i kakav je proces integracija“, dodao je.
On je naveo i da je politički diskurs na Kosovu kreirao percepciju da je integracija obrazovanja i zdravlja vrlo komplikovana.
„To zapravo nije stvarno stanje. To je netačna informacija o onome šta treba da se uradi sa integracijom obrazovanja, zdravstva, kulture i ekonomije. Od 2008. godine, prema zakonu o samoupravljanju škole imaju pravo da koriste svoj nastavni plan“, kazao je on.
Integracija bolan proces za kosovske Srbe
Izvršna direktorica Nove društvene inicijative (NDI) Jovana Radosavljević je naglasila da je vrlo važno razumeti potrebe srpske zajednice na Kosovu. Prema njenim rečima, drugačija je percepcija Srba od one Albanaca o Kosovu i procesu integracije.
“Za kosovske Srbe je to jedan bolan proces koji nije voljan. Uzimajući to u obzir, okolnosti koje vode ka integraciji treba da budu napravljene tako da se ljudi pre svega osećaju dobrodošlo, da se njihove potrebe uzmu u obzir i da to bude što manje bolno. Odnosno, da oni u tom procesu zadrže svoj identitet i svoje dostojanstvo. Kada pričamo o severu, ali ni Srbi da jugu nisu u potpunosti integrisani i opet su zavisni od srpskih institucija. Školuju se u srpskim školama, leče se u srpskim bolnicama. Šire društveno-političke okolnosti su te koje su presudne. Isto tako i percepcija bezbednosti i namera koje dolaze od institucija u koje oni treba da se integrišu”, rekla je ona.
Radosavljevićeva je naglasila da se iz perspektive Srba sama ideja integracije u kosovske institucije doživljava kao gubljenje sebe i svega što su imali pre, odnosno da kosovske institucije nemaju dobre namere prema toj zajednici.
“Ne možemo da govorimo o jednom paralelnom procesu, ako mi na višem političkom nivou nemamo dobru volju političkih lidera da se nešto konkretno uradi. Dok god imamo atmosferu koju imamo trenutno – ne možemo očekivati da će se proces dešavati mimo toga jer su, nažalost, povezani jedni sa drugima. Ključ, na kraju, leži u donosiocima odluka, političkim liderima koji stvaraju tu osnovu”, dodala je ona.
Cilj projekta jačanje međuetničkih odnosa
Mentor Vrajoli, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) je saopštio da je cilj predstavljene analize jačanje međuetničkih odnosa kroz „malo drugačiji pristup“. Kako je dodao, kroz „traženje dobrih prilika“.
“Civilno društvo treba da bude aktivno u promovisanju pozitivnog pristupa međuetničkoj saradnji. Mi iz civilnog društva treba da budemo aktivni i da se pozabavimo svakim od tih problema koji pogađa zajednice, bez obzira koje su zajednice u pitanju. Naša organizacija je srećna što smo deo ove inicijative i nadamo se događajima u danima pred nama, da promovišemo pozitivne strane i da probamo da iskoristimo bezbroj pozitivnih prilika da bismo jačali tu međuetničkku saradnju. Institucije bi trebalo da imaju vodeću ulogu, ali ne možemo uvek da čekamo da diktiraju šta se radi jer naš život zavisi od nas”, naveo je on.
Analizu „Pregled potencijala za konstruktivnu integraciju u obrazovanju, zdravstvu, privredi i kulturnom nasleđu srpske zajednice na Kosovu“, uradila je Nova društvena inicijativa (NDI) u saradnji sa Kosovskim centrom za bezbednosne studije (KCSS), a uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju, projekta nemačkog Maršalovog fonda, Sjedinjenih Američkih Država i USAID-a.
