Onda je počelo bombardovanje pa se porodica preselila u Beograd. Nešto kasnije Ljubičini roditelji su bez ikakvih poteškoća dobili dokumenta za nju od strane PU Kosovska Mitrovica. Poslednjih pet godina pokušava da dobije i kosovska lična dokumenta, ali u kosovskoj administraciji je ne prepoznaju zbog toga što nema papir u kojoj je bolnici rođena.
“Ja već 26 godina živim ovde, udata sam ovde, i sad ovde živim i čekamo dete. Živim ovde 26 godina, a nikakav podatak o meni po kosovskom sistemu nema. Znači, ja uopšte ne postojim ovde po njihovom sistemu. Moj tata je svugde nosio moja dokumenta, i izvode, čak je nosio i neke moje diplome gde sve piše da ja sve vreme živim ovde, međutim, njima je potreban taj jedan dokument kao podatak iz bolnice u kojoj sam rođana a koji ne postoji”, kaže Ljubica za Radio Kim.
Zbog nedostaka dokumenata, Ljubica nema nikakva prava u sistemu Kosova. Nezaposlena je, ne ostvaruje biračko pravo, niti bilo koje usluge koji ovaj sistem pruža.
“Ja ne mogu ni običnu karticu za telefon da uzmem bez kosovske lične karte. Imamo problem sa zapošljenjm, znate da sada imamo dosta problema i sa srpskim institucijama jer deo su zatvorili, deo delimično radi, a za kosovski sistem da ne pričam, tu ne možemo ni da priđemo. Ja ću po srpskom sistemu moći lako da prijavim bebu ali ne znam kako će to da ide po kosovskom”, kaže Ljubica.
Dodaje da je poseban apsurd to što njen suprug koji je iz Bajine Bašte može lakše da stekne kosovsko državljanstvo iako tu nije rođen.
Nova odluka MUP-a nada za građane koje do sada sistem nije prepoznavao
Ljubičin slučaj nije jedinstven na Kosovu. Prema podacima civilnog društva, oko 4.000 građana uglavnom srpske nacionalnosti nema kosovska lična dokumenta, već samo srpska koje ovdašnji institucije smatraju nelegalnim. Dugogodišnji zahtevi da se ovaj problem reši konačno je uslišen.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je nedavno odluku kojom se omogućava građanima Kosova upisanim u, kako navode, srpskim strukturama, da se prijave u registar civilnog statusa Kosova.
“Data je mogućnost za sve one građane koji ispunjavaju uslove za upis u državaljanstvo Kosova
i imaju upisane lične podatke ili podatke srodnika u matičnom uredu, kako činjenicu rođenja, venčanja ili smrti u periodu od 1999. godine pa do stupanja na snagu ove odluke daje se mogućnost da podnesu zahtev nadležnom organu za civilna pitanja u mestu stanovanja. Na osnovu ove aplikacije, svaki građanin stiče pravo na dobijanje Izvoda iz knjige rođenih (ekstrat), na osnovu cega aplicira za ličnu kartu”, kaže Erdon Arifaj iz Centra za civilnu registraciju MUP-a Kosova.
Ova odluka stupa na snagu od 1. februara naredne godine, a građani koji nemaju kosovsko državljanstvo moći će da predaju zahteve do 30. aprila.
Prema rečima Arifaja odluka se odnosi i na građane rođene, recimo, u Srbiji a žive na Kosovu.
“Kada je osoba rođena van Kosova, Zakon o državljanstvu daje se mogućnost upisa u državljanstvo, ali da bi se ostvarilo to pravo osoba terba da podnese potrebne dokaze i preda zahtev nadležnim organima”.
Arifaj istovremeno negira tvrdnje o brisanju podataka građana iz civilnog registra. “Na Kosovu smo imali proces nedostatka dokumenata iz različitih razloga, ali uprkos tome, u zakonu o civilnim poslovima, clan 55, predviđen je proces ponovne registracije činjenice rođenja. Samo što u ovom slučaju osoba treba da dokaže činjenicu da je bio registrovana posredstvom dokumenata koji se nabrojani u Uputima za upis”.
Kratak rok i mnogo nejasnoća
Predstavnici srpskog civilnog društva na severu pohvaljuju odluku kosovskog MUP-a, međutim, dodaju da ne postoji administrativno uputsvo kojeg bi matične službe trebalo da se pridržavaju, pa veruju da će se odluka različito tumačiti i primenjivati. Takođe smatraju da je rok od tri meseca koji je dat za vađenje kosovskih dokumenata kratak.
“Taj rok od tri meseca će prosto biti nedovoljan da se cela ova administrativna procedura završi, zato je neophodno, kao što je jedna od naših preporuka jeste da se nadgleda implementacija ove odluke kako od strane nadležnih institucija ali i svih relevantnih aktera uključujući i nevladin sektor“, kaže za Kim Tijana Grujić iz nevladine organizacije CASA iz Severne Mitrovice.
Takođe ističe da je jedan od problema nedovoljna informisanost građana o ovoj odluci.
“Tu smo sagledali neke aspekte i neke elemente koji će verovatno biti problematični. Prvo je upravo taj rok od tri meseca. Smatramo da će prosto biti nedovoljno. Prvo jeste predviđeno informisanje građana u sklopu ove odluke u tom nekom početnom periodu, ali nije za očekivanje da će svi oni biti obavešteni o ovoj novoj mogućnosti jer podsećamo da neki od njih žive u udaljenim mestima bez pristupa internetu, pa možda čak i drugim medijima informisanja, tako da je pitanje koliko će sama srpska zajednica biti obaveštena o tome. Drugi momenat jeste primena implementacije ove odluke”.
Iz civilnog društva navode da je neophodno pre početka primene odluke doneti administrativno uputstvo putem kojeg bi građani bili informisani o tome šta im je potrebno od dokumentacije da bi dobili kosovsku ličnu kartu.
