Na početku diskusije je predstavljeno istraživanje “Medijsko praćenje kosovskih izbora“ koje je uradio direktor Kim radija Isak Vorgučić.
“Izveštaj obuhvata, pre svega, period predizborne kampanje, izbora i objave postizbornih rezultata. Odnosi se na to kako su mediji predstavljali izbornu kampanju, da li su bili zainteresovani, koliko su svojim kapacitetima mogli da isprate predizborne aktivnosti političkih subjekata. Razmatrao sam i kako su institucije organizovale mogućnost da mediji prate izbore, kao i koliko su političke partije bile spremne, voljne i koliko su imale kapaciteta da predstave svoje programe i, uopšte, interesovanja da se pojave na medijima i da govore o tome šta nude biračima”, pojasnio je Vorgučić.
Politika bez sadržaja
Na parlamentarnim izborima održanim na Kosovu svoje učešće uzelo je šest srpskih političkih partija, ali nijedna od njih nije predstavila jasan politički program tokom predizborne kampanje.
“Pre svega, što se tiče ovih šest političkih subjekata koji su se kandidovali za predstavljanje kosovskih Srba, nisam primetio da su imali neke programe. Uglavnom je to bio program jedne partije koja je bila podržana od strane vrha Srbije, javnog servisa i tabloidnih medija u Srbiji. Sa druge strane, (bile su) ostale stranke koje su protiv te partije. Nema programa, nego – mi smo protiv ovih, mi smo protiv onih. Biračima tu nije imalo ništa konkretno da se ponudi, koji su načini na koji će odgovoriti da određene izazove i na koje će rešiti ogromne probleme pred kojima se Srbi na Kosovu nalaze”, kazao je Vorgučić.
Novinarka iz Prištine i dopisnica Radio WDR-a iz Kelna Violeta Oroši je naglasila da građani nisu bili u mogućnosti da vide predizbornu kampanju jer političari nisu imali političke programe.
“Imali su možda neku političku opciju, a to je ‘mi ćemo ostati’ ili ‘trebate izaći na izbore’ i uglavnom je tu bilo nekih optuživanja, ali u principu ništa nije pruženo običnim ljudima”, rekla je ona.
CIK: Preliminarni rezultati političkih stranaka nakon što je prebrojano 100 odsto glasova
Medijska slika kod Albanaca i Srba: Različite kampanje i pristupi
Novinarka Olivera Radić navela je da, kada su u pitanju srpske partije, najveću podršku je dobila Srpska lista, koja prema njenim rečima, nije iznela svoje ideje, već zato što iza nje stoji država Srbija.
“Ja to sa te strane poštujem i smatram da je Srbija iza toga i da bi trebalo da podržimo, jer opet je tu školstvo, zdravstvo. Međutim, sa druge strane, oni nam nisu pružili to da vidimo šta možemo. Mi smo sad u nekom čorsokaku i nemamo kud. Mislim da u ovom trenutku, ni mladi ni stari, nismo u situaciji da možemo da biramo. Koga god da izaberemo, mislimo da su nam vezane ruke”, kazala je Radićeva.
Kada je u pitanju albansko stanovništvo, Violeta Oroši je navela da je izašlo je manje građana na izbore.
“Manje ih je i iz dijaspore. Mislim da je predizborna kampanja bila jako dobra kada su u pitanju opozicione partije. One su imale zaista modernu predizbornu kampanju”, dodala je.
Kampanja vladajuće partije (Pokret Samoopredeljenje) je bila, prema rečima Orošijeve, karakteristična zbog narativa koji je korišćen i govora mržnje prema opozicionim partijama, medijima, sudijama i uspešnim biznisima.
“Po meni, to je jedna ideja našeg socijal-demokratski opredeljenog premijera koji, u stvari, želi na neki način da promeni politički sistem na Kosovu. Mi imamo privatni sektor koji je veoma važan, a on želi da to kompletno, koliko može, stavi pod svoju kapu i da bukvalno upravlja svim nezavisnim institucijama. Uključujući i Nezavisnu komisiju za medije gde je na ilegalan način, pred izbore, smenjen njen predsednik”, navela je ona.
Oroši je naglasila da nije bilo većih incidenata u predizbornoj kampanji, osim što su pojedine političke partije kažnjene sa preko 600.000 evra.
Neravnopravni tretman medija
U istraživanji se navodi da je Centralna izborna komisija (CIK) dodatno zakomplikovala prijavu medija za akreditacije novinara/posmatrača, u nameri da taj proces „olakša“ onlajn prijavama. Iako je 12. januara na portalu CIK-a na albanskom jeziku objavljeno „Obaveštenje o proceduri prijave za akreditaciju posmatrača i medija za izbore za Skupštinu Kosova“, ono nije publikovano i na srpskom jeziku. Samo delimično i loše je preveden prijavni formular za odgovorno lice u mediju, a obaveštenja od CIK-a o održavanju konferencija pre, tokom i nakon izbornog perioda, kao ni saopštenja, nisu stizala do medija koji izveštavaju na srpskom jeziku.
“CIK za Srbe nije obezbedio ni ravnopravan način da se akredituju za prađenje izbora. Pored toga, bili smo svedoci da nisu na pravi način obezbedili da se i rezultati prebroje i objave. Nisu slali ni saopštenja medijima na srpskom jeziku, niti pozive, tako da je evidentna dezorganizacija i nezainteresovanost da se uopšte pruži usluga srpskim medijima, a to je njihova dužnost”, dodao je Isak Vorgučić.
Praćenje izbora u Srbiji
Osim tabloidnih medija u Beogradu, prema istraživanju “Medijsko praćenje kosovskih izbora“ značajne podrška predizbornim aktivnostima Srpske liste bilo je i u udarnim informativnim emisijama na javnom servisu Radio televiziji Srbije, ali i na njihovom portalu.
Novinarka Jelena L. Petković, navela je da je u centralnoj Srbiji bilo nekoliko televizija koje su kroz, kako je kazala, određeni format pratile parlamentarne izbore na Kosovu, ali to nije bilo dominantno i prepoznatljivo kao tema.
“Pitala sam moje kolege da li znaju koje stranke učestvuju na izborima. Osim tih glavnih stranaka, stranke Aljbina Kurtija (Samoopredeljenje) i Srpske liste, oni gotovo da nisu čuli za ostale partije. Oni koji češće gledaju N1 ili Novu znali su koje su druge političke stranke, ali nisu imali ideju koji je njihov politički program, ko su ti ljudi”, kazala je ona.
Petkovićeva je navela da su ovoga puta parlamentarni izbori na Kosovu, što se centralne Srbije tiče, “prošli u senci drugih događaja”.
Od srpskih kandidata na izborima najviše glasova dobio Branislav Nikolić iz Štrpca
Lokalni izbori: Nova politička prilika za srpske stranke
S jeseni ove godine očekuju se i lokalni izbori na Kosovu. Oni će biti nova prilika za stranke i candidate da izmere svoju političku težinu. Prema Vorgučićevim rečima, lokalni izbori su mnogo interesantniji za partije kosovskih Srba.
“Mislim da tu ostale partije koje nisu Srpska lista očekuju da će mnogo više ostvariti. Pitanje je koliko će pažnje posvetiti svojim programima, predstavljanju svoje vizije glasačima, koliko će pažnje posvetiti tome da se medijski dobro predstave. Takođe, tu je jedna preporuka i pitanje za medije – koliko će oni spremno dočekati novi krug izbora koji dolazi na jesen”, kazao je.
Violeta Oroši smatra da će partije tražiti veći medijski prostor na lokalnim izborima. Kako je dodala, to je od velike važnosti za kosovske Srbe.
“Posebno na severu Kosova gde nemaju prave institucije gde mogu da dobiju usluge koje su im potrebne. Verujem da i sada neko koristi te institucije, ali verujem u specifičnim situacijama. Mislim da je to jako važno i očekujem da mnogo veći broj građana izađe na opštinske izbore koji se planiraju septembra ili oktobra”, rekla je ona.
Donatorska zajednica na Kosovu uoči parlamentarnih izbora nije pokazala spremnost da finasijski podrži medijsko angažovanje na proizvodnji predizbornog programa i organizaciji debata sa kandidatima za poslanike iz različitih političkih opcija.
“Tu je i međunarodna zajednica prilično podbacila. Ranije smo bili svedoci da su bile kampanje barem pozivanja na glasanje, da se motivišu mladi da izađu da glasaju, da se motivišu ljudi, da se objasni, da budu edukativne kampanje, na koji način se glasa. To nismo imali ovom prilikom. Očigledno se pokazalo da mala izlaznost svedoči o tome da ljudi nisu bili preterano obavešteni o načinu na koji se glasa. Pored toga, ranije je bio slučaj da se pomogne medijima da mogu da predstave kandidate, jer su za sva ta predstavljanja i sve te dodatne prostore potrebni resursi i ljudi koji će sve to raditi”, istakao je on.
Orošijeva je dodala da je, prateći onlajn medije, primetila da su portali mnogo manje “pokrivali” predizbornu kampanju u odnosu na prethodne izborne cikluse.
“Dok sam sve to pratila, postavila sam pitanje, da li su mediji uopšte bili zainteresovani da prate predizbornu kampanju. Ali, čitajući ovo istraživanje, shvatila sam da faktički mediji nisu imali podršku, pre svega donatora, ali i političkih partija koje nisu bile zainteresovane za spotove ili neke debate. Mislim da je sve to uticalo uopšte na biračko telo, odnosno da li će izaći ili neće na izbore”, kazala je.
Mediji su, prema njenim rečima, veoma važna komponenta društva.
“Drugi razlog za koji mislim da je postojao je gubljenje poverenja. Ne samo u kosovske institucije, posebno nakon što su predsednici opština i ostali napustili kosovske institucije na severu Kosova, već posle svega onoga što je preduzimala Vlada Kosova na severu svih tih godina. Kao i nakon Banjske gde je posebno pogoršan položaj Srba, naročito kada je u pitanju međunarodna zajednica. Mislim da su kosovski Srbi izgubili povrenje i u srpsku vladu ili predsednika koji je otvoreno podržavao samo Srpsku listu. Mislim da su izašli uglavnom oni koji su želeli da sačuvaju svoja radna mesta i oni koji su tokom predizborne kampanje dobili novčane nadoknade iz Srbije”, dodala je ona.
Podsetimo, za parlamentarne izbore 9. februara 2025. godine od 28 prijavljenih lista albanskih je bilo osam, srpskih šest, a 14 su bile manjinske ili one koje se nisu izjasnile ni kao srpske ni kao albanske. Glasalo se za 120 mandata u Skupštini Kosova, od kojih je deset rezervisano za srpsku, a deset za ostale manjine na Kosovu.
Novinarska diskusija na temu „Medijsko praćenje kosovskih izbora” održana je u okviru projekta Etikonekt (EthiConnect).
