Aleksandra Dimitrijević iz Kancelarije Ombudsmana rekla je da je važno da se organizacije civilnog društva i mediji uključe u izveštavanje, dokumentovanje i zagovaranje prava, pre svega manjinskih zajednica na Kosovu. Ona je istakla da je zakonodavni okvir na Kosovu dobar ali se prava dosledno ne poštuju od strane institucija koje su te zakone i donele.
“Kada govorimo o ljudskim pravima, mi možemo u svakodnevnom životu i svakodnevnom govoru bukvalno apsolutno svugde da čujemo da se ta ljudska prava krše. Recimo u razgovoru komšija, da se komšije spore oko međe, zatim između dva brata kada se spore oko neke imovine, onda oko političara koji skupljaju svoje glasove, zatim lica koja su privedena u policijsku stanicu. Oni se isto tako pozivaju na ljudska prava”, kazala je ona na okruglom stolu koji je organizovao Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
Dimitrijevićeva je učesnicima događaja govorila o definiciji ljudskih prava, istorijatu ali i tome šta predviđaju Ustav i zakoni na Kosovu. “Na Kosovu je u Ustavu je inkorporiran veliki broj međunarodnih akata i međunarodnih pravnih dokumenata koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom da Kosovo nije članica UN-a i nije članica Saveta Evrope u Ustavu se taksativno navode ljudska prava koja moraju da se poštuju “, podsetila je ona, naglasivši da je to osnov za formiranje i razrađivanje zakona. “Svi zakoni moraju biti u skladu sa opštima načelima ljudskih prava”, kazala je ona.
O pravima zajednica
Dimitrijevićeva je podsetila da Ustav Kosova sadrži posebno poglavlje o pravima zajendica kojim je previđeno da one imaju pravo da slobodno izražavaju, unapređuju i razvijaju svoj identitet i svojstva svoje zajednice.
Jedna od učesnica događaja, Gordana Đorić iz Udruženja Avenija, ukazala je na konstantno kršenje ljudskih prava. Međutim, istakla je da se u izveštajima o ljudskim pravima to drugačije prezentuje. “Oni to prezenutuju preko tih izveštaja da je sve u redu i da nevećinske zajednice na Kosovu imaju mnogo više prava nego što im pripada ili nego što na primer imaju u drugim zemljama. Krajnje je vreme da se udružimo i dajemo izveštaje koji su stvarni i koji se događaju na terenu”, kazala je Đorićeva.
Aleksandra Dimitrijeviće iz Kancelarije Ombudsmana je podsetila i na ustavno pravo o korišćenju jezika u privatnom i javnom životu, na osnovu kojeg je donet Zakon o upotrebi jezika.
Međutim, Nevenka Rikalo iz Udruženja “Ruka ruci” je naglasila da se zakon često krši, naročito u opštinama i drugim institucijama kada se izdaju pojedina dokumenta.
Prema Ustavu Kosova, srpska zajendica ima deset rezervisanih mesta za poslanike ali i dva mesta za nevećinske zajednice za potpredsednika Skupštine, međutim, to pravo nije ispunjeno. Takođe, u Vladi Kosova mora biti najmanje jedan ministar iz srpske zajendice i još jedan iz druge manjinske zajendice.
Dimitrijevićeva je podsetila i na postojanje Savetodavnog veća za zajendice pri kancelariji predsednika Kosova. Međutim, naglasila je da ne postoji saznanje ko u tom veću predstavlja srpsku zajednicu, te da ni na sajtu nema previše podataka o radu ovog veća.
Bužu: Trening o izveštavanju i nadgledanju ljudskih prava
Žerom Bužu, šef kancelarije za ljudska prava u Unmiku kazao je da trenutni politički razvoj na Kosovu utiče na ljudska prava u različitim zajednicama. “Ekonomska i socijalna prava, takođe i društvena i politička prava i više nego ikada vaša uloga kao predstavnika organizacija koje se bave ljudskim pravima je da radi na tome da se čuje o tome, to je veoma bitno”, kazao je on.
Predstavni Unmika je, kaže upoznat, da se mnoge nevladine organizacije bave pitanjem ljudiskih prava na Kosovu. “U isto vreme dosta ljudi govori o ljudskim pravima i zato želimo da počnemo sa nadgledanjem ljudskih prava. Ljudska prava ne treba da se vide kao političko pitanje i zato kao Unmik smo odlučili da ponudimo trening gde možete videti kako se nadgledaju i kako se izveštava o ljudskim pravima”.
“Redovono idemo na sever Kosova gde su pitanja ljudskih prava zaslužuju pažnju, ali važno da se ne fokusiramo samo na sever Kosova, nego i južno od Ibra gde ima zajednica koje žele da unaprede svoja ljudska prava”, kazao je Bužu.
Naglasio je da Mreža organizacija koja se bavi ljudskim pravima priprema izveštaj o stanju ljudskih prava te je najavio da će on biti predstavljen u maju ove godine.
Na okruglom stolu se govorilo i o izveštavanju medija, o mehanizmima zaštite ljudskih prava, a tokom diskusije će se pružiti saveti i smernice o izveštavanu i istraživanju o kršenju ljudskih prava.
„Jačanje kapaciteta OCD za monitoring i izveštavanje o ljudskim pravima“, je projekat koji implementiraju FDMC uz podršku UNMIK/OHCHR-a.
Kako su naveli iz FDMC-a, glavni cilj okruglog stola je unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva (OCD) u oblasti monitoringa i izveštavanja o ljudskim pravima.
