Praznik se slavi u znak sećanja na događaj iz jevanđelja kada je Bogorodica u hramu predstavila novorođenog Isusa kako bi ga posvetila Bogu, što je bilo u skladu sa tadašnjim zakonom.
Sretenje takođe spada u jedan od dvanaest najvećih praznika u crkvenom kalendaru.
Praznovanje je povezano s istorijskim i narodnim verovanjima, koja uključuju predanja o susretu zime i leta.
Ako je tog dana sunčano i medvedi se plaše svojih senki, veruje se da će zima trajati još šest nedelja.
Takođe, postoji običaj da mlade devojke paze koga će sresti ujutro, jer se veruje da će njihov budući muž ličiti na tu osobu.
Sretenje se kao Dan državnosti Srbije obeležava zbog dva ključna istorijska događaja: podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu, i donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine.
Na ovaj datum 1804. godine, oko 300 istaknutih narodnih prvaka iz Šumadije i drugih delova tadašnjeg Beogradskog pašaluka izabralo je Đorđa Petrovića – Karađorđa za vožda, čime je započela obnova srpske državnosti nakon viševekovne otomanske vlasti.
Petnaest godina kasnije, 1835. godine, u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi moderni ustav Srbije, poznat po svojim demokratskim i liberalnim odredbama.
Ovaj datum stoga simbolizuje politički i društveni napredak, kao i srpsku borbu za slobodu i ustavne reforme, zbog čega je Sretenje duboko ukorenjeno u istoriji i kulturi Srbije.
Povodom Sretenja, Pokrajinski kulturni centar Priština, sa privremenim sedištem u Leposaviću, priređuje izložbu „Mesto veštine i znanja–Pećka škola“, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.
Kulturno-prosvetna zajednica će 16. februara organizovati pomen stradalim putnicima Niš ekspresa u Livadicama u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom u Lapljem Selu, gde je predviđen i književni čas posvećen nastradalima, a Narodno pozorište Priština planira igranje predstave „Kosovski ciklus“ u Gračanici i Zubinom Potoku, dodaje se u saopštenju.
