Podaci Agencije za registraciju biznisa pokazuju da je od 2000. do 2025. godine na Kosovu registrovano ukupno 448 biznisa kineskog porekla.
Međutim, samo 13 njih vodi se kao aktivno, dok je 396 označeno kao pasivno, a 39 je ugašeno.
Ovakva slika otvara pitanja ne samo o stvarnom učinku ovih investicija, već i o kvalitetu institucionalnog nadzora na Kosovu.
Visoki brojevi, nizak nivo aktivnosti
Biznisi s kineskim kapitalom uglavnom su koncentrisani u oblastima veleprodaje i maloprodaje, ugostiteljstva, smještaja, rudarske industrije (rudarstvo i kamenolomi), te u sektoru informisanja i komunikacija.
Ipak, velika većina njih postoji samo u registrima.
Biznisi koji se vode kao pasivni nisu ažurirali svoje podatke niti preuzeli certifikat s jedinstvenim identifikacionim brojem – što, prema ocjenama ekonomskih stručnjaka, budi sumnje u njihovo stvarno poslovanje.
Najveći broj registracija zabilježen je u periodu od 2004. do 2009. godine.
Od tada interesovanje značajno opada, pa je od 2011. godine nadalje u proseku registrovano najviše do tri kineska biznisa godišnje.
„Aktivni“ biznisi koje je teško pronaći
Provera Radija Slobodna Evropa na terenu ukazuje na još sumorniju sliku.
Od 13 biznisa koji se zvanično vode kao aktivni, deset ih nije bilo dostupno putem telefona.
Samo tri su potvrdila da posluju: jedan restoran u Prištini, jedan biznis koji se bavi prodajom tehnološke opreme i jedna kompanija u sektoru kamenoloma.
Sami predstavnici tih firmi, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, ističu da saradnja s kineskim akcionarima nije dio šire investicione strategije, već rezultat pojedinačnih inicijativa.
Jedan suvlasnik restorana navodi da je ideja za posao nastala nakon upoznavanja kineskog akcionara u Norveškoj, s ciljem da se azijska kuhinja predstavi na Kosovu.
Jedan akcionar u sektoru tehnologije navodi da je uspeo da uveri kineskog investitora da uđe u partnerstvo nakon nekoliko poseta Kini.
U Orahovcu se, u međuvremenu, očekuje početak rada kompanije koja će se baviti eksploatacijom kamena kao sirovine za mermer, namenjene izvozu u Kinu – što predstavlja jedan od retkih slučajeva s jasno definisanom tržišnom orijentacijom.
Između ekonomskog interesa i strateškog uticaja
Uprkos ograničenom obimu aktivnosti, stručnjaci upozoravaju da prisustvo Kine ne bi trebalo posmatrati isključivo kroz trenutno važeće brojke.
Na globalnom nivou, Kina je razvila strategiju ekonomskog širenja kroz ulaganja u infrastrukturu, energetiku i nova tržišta, posebno u okviru inicijative „Pojas i put“.
Prema ocenama stručnjaka, kroz ovakve investicije Kina ne teži samo komercijalnoj dobiti, već i jačanju svog političkog i strateškog uticaja.
Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti ocenjuje da velika razlika između broja registrovanih kineskih biznisa na Kosovu i onih koji zaista posluju predstavlja razlog za zabrinutost.
„Neophodno je da nadležne institucije sprovedu detaljnije analize, ne samo radi transparentnosti, već i kako bi se utvrdilo da li je reč o stvarnim investicijama ili samo statističkoj prisutnosti“, rekao je Mehmeti za Radio Slobodna Evropa.
S druge strane, bivši ministar trgovine i industrije Ismet Muljaj vidi kineski interes u regionu kao dio šire strategije.
Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan se posmatra kao važno područje za ekonomsko širenje ka Evropi, gde se ulaganja u energetiku i infrastrukturu kombinuju s ekonomskom diplomatijom.
„Kina ulaže u region u sektore energetike i infrastrukture, a ove aktivnosti ukazuju na koordinisan pristup koji objedinjuje poslovne interese i ekonomsku diplomatiju“, rekao je Muljaj za Radio Slobodna Evropa.
U tom kontekstu, Srbija se navodi kao najjasniji primer produbljivanja kineskog uticaja – ne samo u ekonomiji, već i u oblastima poput kulture, medija i obrazovanja, piše RSE.
Za razliku od Srbije, Kosovo ostaje izvan ovih procesa, uglavnom zbog svog jasno prozapadnog političkog opredjeljenja.
Ipak, Muljaj primećuje da i na Kosovu postoje naznake ovakvog pristupa, navodeći pojednostavljenje procedura za dobijanje viza za Kinu, koje se sprovodi putem kineske kancelarije za vezu u Prištini.
Bez diplomatskih odnosa
Kosovo i Kina nemaju diplomatske odnose, budući da Peking ne priznaje njegovu nezavisnost i, kako navodi, podržava teritorijalni integritet Srbije.
Kina na Kosovu deluje putem kancelarije za vezu, koja funkcioniše u okviru njene Ambasade u Beogradu.
Ni Ministarstvo industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija Kosova, niti kineska kancelarija za vezu nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa u vezi s proverom i nadzorom kineskih biznisa, kao ni o broju zahteva za kineske vize koje podnose građani Kosova radi putovanja u Kinu, niti o broju kineskih državljana koji posjećuju Kosovo.
Prozapadno opredeljenje i strateške dileme
Kosovo ostaje jasno opredijeljeno ka Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Takvo usmerenje usko je povezano s težnjama ka evroatlantskim integracijama, kao i s političkom i bezbednosnom podrškom koju je zemlja dobila sa Zapada još u periodu nakon rata.
Prema riečima Muljaja, ovakvo strateško opredjeljenje trebalo bi da se odrazi i na izbor ekonomskih partnera, posebno u ključnim sektorima poput energetike, infrastrukture i telekomunikacija.
„U tim oblastima, izbor partnera mora se zasnivati na dugoročnim analizama, uz pažljivo balansiranje ekonomskih koristi sa nacionalnom bezbjdnošću i dugoročnim interesima države“, ocjenjuje on.
I Mehmeti ukazuje na potrebu jačanja ekonomske diplomatije, navodeći da Kosovo ne uspeva da privuče kvalitetne i održive investicije iz zapadnih zemalja.
„U praksi, ekonomska diplomatija ili izostaje, ili ne funkcioniše na dovoljno efikasan način“, smatra on.
Neuravnotežen trgovinski odnos
Osim direktnih investicija, ekonomske odnose između Kosova i Kine obeležava izražen trgovinski disbalans.
Kosovo dnevno troši više od dva miliona evra na uvoz iz Kine – od igračaka i kućanskih aparata do prehrambenih proizvoda.
Prema podacima Kosovske carine, uvoz iz Kine porastao je sa 452 miliona eura u 2021. godini na oko 920 miliona eura u 2024.
S druge strane, izvoz Kosova u Kinu ostaje zanemarljiv – manji od milion evra godišnje – što dodatno produbljuje trgovinski deficit i ukazuje na izrazito neujednačen ekonomski odnos.
