Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (AKS), trgovinski deficit u maju 2026. godine povećan je za četiri procenta u poređenju sa istim periodom prošle godine, a dostigao je 544,4 miliona evra.
Izvoz tog meseca je pokrivao samo 14,7 odsto uvoza.
Gerdžaljiu za Ekonomia Online kaže da se privatni sektor suočava sa brojnim izazovima.
„Pre svega, nedostaje institucionalna podrška, direktno ili indirektno. Drugo, imamo (politički) vakuum, gde se umesto promocije vrednosti roba i usluga ‘Proizvedenih na Kosovu’ bave izborima i političkim agendama. Trenutna situacija na Kosovu je više nego zabrinjavajuća, a nju pogoršava činjenica da Kosovo sve više potvrđuje svoju sudbinu države zavisne od uvoza“, rekao je on.
Gerdžaljiu je dodao da su poskupljenja struje i problemi sa njenim snabdevanjem direktno uticali na konkurentnost kosovskih proizvoda.
„Stoga nas ne treba iznenaditi činjenica da smo danas zaista zavisno društvo, gde pored proizvoda uvozimo i tihu inflaciju. (Tome treba dodati) da je povećanjem cena energije i ovom nestašicom (struje) koja se dešava kosovskim proizvodima i uslugama opala konkurentnost… To je zaista najveća briga. To kaže dijaspora, koja se u prošlosti snabdevala mnogim robama ‘Proizvedenim na Kosovu’, ali sada, zahvaljujući svemu što se dešava, kosovski proizvodi nisu konkurentni na evropskom tržištu. Njih snabdevaju Poljska, Mađarska, Bugarska, Španija i Portugalija, a ne Kosovo“, naveo je Gerdžaljiu.
Govoreći o povećanju uvoza, uključujući i onom iz centralne Srbije, rekao je da se preduzeća vode ekonomskom logikom.
„Ne samo iz Srbije, ali povećanje uvoza je zaista evidentno iz godine u godinu. U tom smislu, treba shvatiti da su u poslu emocije sekundarne, ekonomska racionalnost i proračuni su odlučujući. Sama činjenica da ista roba uvezena iz Austrije ili Nemačke ima troškove transporta od 2.800 do 3.000 evra, dok isti proizvod iz Srbije ima (troškove od) 500 evra je prvi razlog (rastu uvoza). Drugo, ne zaboravite da su najveći evropski brendovi fokusirani i orijentisani u svojim predstavništvima u Srbiji. U tom smislu, kada se analizira struktura proizvoda, veoma malo je sto posto srpskih proizvoda. Mnogo je više evropskih i međunarodnih brendova koji su aktivni u Srbiji i ti proizvodi, bilo kao finalni ili poluproizvodi, se uvoze“, naglasio je bivši direktor privredne komore za Ekonomia Online.
Ekonomista Baškim Mustafa takođe povezuje rast trgovinskog deficita sa nedostatkom politika koje podržavaju lokalnu proizvodnju.
„Zašto se to dešava? Zato što su se operativni troškovi preduzeća povećali. Cene električne energije su povećane, troškovi rada su povećani, a cena goriva je porasla poslednjih meseci. Zbog toga su kosovska preduzeća manje konkurentna u odnosu na strana. Lakše i više zarađuju uvozom robe i usluga nego proizvodnjom. Izvoz je gotovo isključen“, izjavio je Mustafa.
Dodao je da bi sledeća vlada trebalo da da prioritet stvaranju fiskalnih politika koje pomažu proizvođačima i izvoznicima.
„Ova preduzeća treba podržati i subvencionisati na različite načine, bilo kroz smanjenje cene struje ili kroz subvencionisanje troškova rada. Moraju se pronaći odgovarajuće politike kako bi se spasilo čak i ovo malo proizvodnih preduzeća koja su ostala u zemlji“, rekao je Mustafa.
Prema podacima ASK, izvoz robe u maju 2026. godine iznosio je 94,1 milion evra, dok je uvoz dostigao 638,6 miliona evra.
U poređenju sa istim periodom 2025. godine, izvoz je povećan za 15,7 odsto, dok je uvoz povećan za 5,6 odsto.
