Lars Vigemark je na predstavljanju izveštaja istakao da je njegov cilj da pospeši pronalaženje rešenja za neke od izazova koje je nametnula pandemija.
“Opseg današnjeg izveštaja je ograničen na najhitnija pitanja koja treba rešavati, kako bi bili dobro pripremljeni za tekuću pandemiju. Postoje sistematska i specifična pitanja koja zahtevaju našu pažnju, kao što je porast broja slučajeva nasilja u porodici u vreme karantina, zaključavanja, kojim će se misija Euleksa u sledećem izvešataju detaljnije baviti”, kazao je Vigemark.
On smatra da je uspostavljanje ravnoteže između sprovođenja zakona i zaštite zdravlja građana bilo najveći izazov, sa kojim su se suočile i mnoge druge zemlje.
Izveštaj Euleksa fokusiran je na prekid pravosudnih aktivnosti usled mera zatvaranja zbog pandemije. Postoji pravilo da se krivični postupak vraća na početak ukoliko prođu tri meseca, a da pretres nije izvršen, što bi moglo izazavati štetu mnogim predmetima, smatra Vigemark.
Od 15. 6. 2018. do 14. 6. 2020. godine Euleksovi službenici za nadgledanje pravosuđa prisustvovali su na 784 sudske rasprave, od toga na 214 krivičnih i građanskih predmeta, uključujući predmete rodno zasnovanog nasilja, zločina iz mržnje, korupcije i predmete na kojima su ranije radili pripadnici ove misije.
U većini krivičnih predmeta koje je nadgledao Euleks, sudovi su se oslanjali na sudsku praksu, za koju Misija vladavine prava EU smatra da je nesigurna i da bi je trebalo hitno rešiti, po mogućnosti zakonodavnom akcijom. Upotreba video-telekomunikacija tokom suđenja takođe treba da bude regulisana zakonom. U izveštaju se navodi još i da ograničenja pristupa korektivnim ustanovama, posebno porodične posete, treba da budu jasno propisane relevantnim zakonom.
Šef jedinice Euleksa za nadgledanje predmeta Hubert Van Ek Koster je takođe naveo da je pandemija uticala na vladavinu prava. On je tokom predstavljanja izveštaja izneo preporuke Euleksa za provosudni sistem, a neke od najvažnijih su:
– Kako bi se osiguralo poštovanje načela javnosti, sudovi bi trebali da nastave da obezbeđuju odgovarajuće prostorije za prisustvo zaintresovanih.
– Predsedavajuće sudije bi trebalo da proaktivno obezbede da zainteresovanim predstavnicima javnosti bude dozvoljeno prisustvo ročištima i da istovremeno obezbede poštovanje i održavanje fizičke distance i drugih zaštitnih mera.
– Sudija i sudsko osoblje trebalo bi da zahtevaju korišćenje zaštitnih sredstava u borbi protiv pandemije kovida-19, kao i da u prostorijama budu vidljivi znakovi mera zaštite i dostupna dezinfekciona sredstva. Sudnice bi trebalo često provetravati.
– Upotreba video-telekomunikacija treba da bude bude uređena zakonom. Pitanje tromesečnog pravila trebalo bi hitno regulistati zakonom, kako bi se obezbedila pravna sigurnost.
Koster je izneo i preporuke za Korektivne ustanove.
– Obezbediti solidan pravni osnov za ograničavanja prava zatvorenika.
– Obezbediti objavljivanje informacija na svim služđbenim jezicima na Kosovu.
– Ponovo odobriti privilegiju zatvorenicima da rade van korektivnih ustanova čim to bude moguće.
Direktorka Korektivne jedinice Euleksa Ritva Hanel Vahakoski je istakla da se mere u borbi protiv pandemije koronavirusa u korektivnim služabama sprovode, ali da je jedan od evidentiranih problema nedostatak zaštitnih maski.
„Korektivne službe su u saradnji sa Ministratvom zdravlja napravile operativni plan. Otkrili smo da se mere sporvode, kao što su merenje temperature prilikom ulaska u ustanove, nošenje maski, održavanje distance, posebene prostorije za karantin, bolovanje zaraženog osoblja. Iako je korektivna služba imala problem u nabavci maski, uspeli smo da ih nabavimo dovoljan broj“, rekla je Vahakoski i dodala da je do kraja marta ove godine evidentirano 223 zaraženih u korektivnoj službi, dok je zaraženih zatvorenika bilo 46, a tri su preminula.
Zamenik generalnog direktora Korektivne službe Kosova Rasim Seljimi istakao je da je širenje virusa pospešuje broj zatvorenika.
„Korektivna služba susrela se sa mnogobrojim problemima, ali je uspela da ih reši. I dalje se suočavamo sa raznim izazovima, kako finansijskim, tako i zakonskim“, dodao je Seljimi.
Zamenica ministra pravde Kosova Nita Šalja istakla je da garantovanje vladavine prava ostaje glavni princip po kojem to ministarstvo funkcioniše.
“Institucije su našle u situaciji u kojoj je bilo važno preduzeti mere koje su se brzo menjale. Ovaj izveštaj pruža kritični pregeld izazova i mera koje su preduzele nadležene institucije u vezi sa pravosudnim sistemom i službom. Preporuke su dragocene”, istakla je Šalja.
Prestavljanju izveštaja prisustvovao je i predsedavajući Sudskog saveta Kosova Skender Čočaj koji je naveo da je najveći problem tokom pandemije bilo održavanje sudskih ročišta zbog zabrane kretanja, ali da su ipak uspeli da sva ročišta koja su se ticala nasilja u porodici održe.
Izveštaj Euleksa se bavi periodom od marta 2020. do marta 2021. godine. U njemu se napominje da su službenici Korektivne jedinice Euleksa obavili oko 600 terenskih poseta različitim kazneno-popravnim ustanovama i održali stotine sastanaka sa osobljem.
