Rezolucijom Ujedinjenih nacija usvojenom 22. decembra 1992. godine, Generalna skupština je 17. oktobar proglasila Međunarodnim danom za iskorenjivanje siromaštva. Ovaj značajan dan predstavlja priliku da se prepoznaju trud i borba ljudi koji žive u siromaštvu i čuju njihove brige.
Stefan Petrović iz Čaglavice boluje od cerebralne paralize. Njegova porodica ulaže mnogo truda kako bi, sa prihodima koje ostvaruje, mogla da zadovolji osnovne životne potrebe.
„Živimo na selu, bavimo se poljoprivredom. Uzgajamo žitarice, čuvamo stoku, prodamo po nešto. Ja sada radim pod ugovorom na četiri meseca, a zarada je osrednja“, kazao je Stefan.
Pored večite potrage za stalnim poslom, on ima i problema da fizički dođe do pojedinih institucija. Pristup uglavnom nije prilagođen osobama sa invaliditetom.
“U nekim ustanovama postoje rampe za ulazak. Ali, kada sam nedavno vadio ličnu kartu u Policijskoj stanici u Gračanici, rampa je bila pod prevelikom kosinom, a to predstavlja veliki teret onome ko gura kolica“, rekao je Stefan.
Centri za socijalni rad kao prva ruka pomoći
Prema podacima Centra za socijalni rad Gračanica, u koje je RTV Kim imala uvid, novčanu socijalnu pomoć u opštinama Priština, Lipljan, Kosovo Polje i Obilić trenutno koristi 1.055 porodica. Ona zavisi od broja i strukture članova porodice i kreće se od 9.580 dinara za pojedinca, pa do 33.530 dinara za šestočlanu porodicu u kojoj su svi članovi odrasli i nezaposleni. Pravo se priznaje u maksimalnom trajanju od 9 meseci godišnje za porodice sa većinom radno sposobnih članova i neograničeno za porodice sa većinom članova nesposobnim za rad (deca, stariji od 65, osobe na redovnom školovanju).
Broj zahteva za jednokratnu novčanu pomoć je sličan kao i prethodne godine kada je isplaćeno 2.898.000 dinara za 156 materijalno ugroženih porodica, naveli su u ovoj ustanovi. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć priznaje se u posebnim slučajevima porodici koja se nađe u izuzetno teškoj zdravstveno-materijalnoj situaciji koju ne može samostalno da prevaziđe, te onda kada je dovedeno pitanje zadovoljavanje osnovnih životnih potreba: jesti, piti, spavati. Može se ostvariti jednom godišnje.
Na teritoriji Kosova funkcioniše osam Centara za socijalni rad koji su pod ingerencijom institucija Republike Srbije, a locirani su u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku, Ranilugu, Štrpcu i Vučitrnu.
Aktivnosti civilnog sektora u borbi protiv siromaštva
Marija Vasić iz Humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“ je za RTV Kim kazala da ova organizcija nastoji da na najrazličitije načine pomogne materijalno ugroženim porodicama i pojedincima.
“Za tri godine našeg postojanja podelili smo više od sedam tona hrane, najvažnijih životnih namirnica, garderobe, sredstava za higijenu. Bili smo uz građane za vreme pandemije, delili maske, upućivali ih kako da dođu do materijalne pomoći”, kazala je ona.
Vasićeva je navela da najveća podrška i donacije organizaciji dolaze od ljudi prosečnog materijalnog statusa, jer „smatraju da njihovo malo nekome može značiti puno“.
„Na početku našeg rada locirali smo udaljenija sela i ljude koji žive sami po mahalama u Kosovskoj Kamenici i Novom Brdu. Pomoć smo dopremali žiteljima centralnog Kosova, čak smo stizali i do naselja po Metohiji. Do korisnika socijalne pomoći dolazili smo i saradnjom sa ustanovama socijalne zaštite, opštinskom administracijom, crkvom i školama“, rekla je ona.
Vasićeva je dodala da se u poslednje vreme oni kojima je pomoć neophodna sami javljaju, ali i da ciljano obilazeći različite lokalne samouprave, traže potencijane korisnike materijalne pomoći. Ona smatra da bi umrežavanje svih humanitarnih organizacija koje deluju na Kosovu doprinelo boljem materijalnom statusu socijalno nezbrinutih osoba i pojedinaca.
Iz Opštine Gračanica bez odgovora
RTV Kim je pokušala da od direktora Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu Aleksandra Popovića sazna koliko Opština Gračanica pomaže socijalno ugroženom stanovništvu i koliki je broj onih na teritoriji ove lokalne samouprave kojima je takva pomoć potrebna. Međutim, Popović je našu redakciju uputio na kabinet gradonačelnice Ljiljane Šubarić radi odobrenja davanja izjave za naš program. Uprkos zvaničnom zahtevu koji smo uputili, odgovor u toku dana nije stigao.
