Nikola Mitić radi upravo to. Diplomirani psiholog koji čuva tradiciju i širi i prenosi svoje znanje o instrumentima za koje možda niste ni čuli. Svira srpske tradicionalne duvačke instrumente, pokretač je škole frule u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Šilovu, ali i član etno grupe „Kos“ iz Šilova, odakle je i odgovarao pisanim putem na pitanja redakcije Radio Kontakt Plusa.
Nikola, kako si počeo da sviraš frulu?
Nikola Mitić: „To je bilo sasvim slučajno. Još kao srednjoskolac, pokušavajući da nađem nešto čime bih ispunio svoje slobodno vreme, čuo sam deda Božu kako u selu svira frulu. Istog momenta sam ga zamolio da mi nabavi frulu i da me poduči. On je to rado prihvatio. Bili smo uporni i uspeli smo. Posle nekoliko godina, javila se potreba za ulogu frulaša u predstavi ’Hamlet od Donjo Moravče’ srpskog pozorišta Gnjilane 2009. godine, a s obzirom da je pre mene svirao jedan stariji čovek koji se u međuvremenu razboleo, reditelj i glumci su odlučili da mene pozovu. I to je bio moj prvi izlazak na scenu“.
Koliko dugo sviraš frulu?
Nikola Mitić: „Mislim da je bila 2005. godina kada se javilo interesovanje, ali sam već 2008. godine bio spreman da sviram“.
Šta te je najviše privuklo kod ovog instrumenta?
Nikola Mitić: „Privukla me je ljubav prema srpskoj tradicionalnoj muzici, tradicionalnim instrumentima, kao i to što je redak instrument, a ima prelep zvuk“.
Da li je frula tvoj omiljeni srpski tradicionalni instrument?
Nikola Mitić: „Frulu volim zato što sam prvo na njoj počeo da sviram, ali isto tako volim i kaval. Pored frule i kavala, sviram i gajde, okarinu. Često me ljudi pitaju `kako možeš da sviras tolio instrumenata?` Problem je da se nauči jedan, a svi ostali drveni duvački instrumenti su relativno slični po principu sviranja, tako da nije teško preći i na drugi instrument“.
Koliko su frula i drugi srpski tradicionalni istrumenti važni za očuvanje srpske tradicije?
Nikola Mitić: „Sviranje na tradicionalnim instrumentima je od velike važnosti za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba uopšte. Važno je zato što time čuvamo naš identitet, branimo i dokazujemo naše postojanje na ovim prostorima. Sama činjenica da neki to prepisuju, falsifikuju, dokazuje važnost vere i tradicije. Ali, dok mi postojimo, dok čuvamo, dok zapisujemo, dok promovišemo, sviramo, pevamo i igramo, niko neće uspeti u toj zloj nameri“.
Da li je i to imalo uticaja na otvaranje škole frule?
Nikola Mitić: „Naravno,s obzirom na to da radim u školi, lakše mogu da odaberem decu koja će nastaviti taj put. Odabrao sam učenike V razreda sa idejom da sa tom decom radim naredne četiri godine, a to je odličan vremenski period da bi uspeli da savladaju taj instrument“.
Čime ste se bavili na prvim časovima?
Nikola Mitić: „Pokazao sam im osnovne karakteristike frule, na primer, od čega se frula obično pravi, koliko ima rupa, zašto postoje veće i manje frule, koji nazivi frula postoje, kako se dobijaju različiti tonovi, itd. I dobili su zadatak da nauče jedan deo pesme Gusta mi magla padnala. Već na sledećem času, znali su više od dogovorenog“.
Kako su deca prihvatila frulu kao instrument?
Nikola Mitić: „Deca su to čekala više od godinu dana, jer sam im odavno obećao da ćemo početi, ali, situacija sa koronom nas je malo poremetila, pa online nastava, ali se sada polako sve stabilizuje, pa se pružila prilika da počnemo da radimo. Inače, deca uče da sviraju u okviru muzičke sekcije OŠ `Vuk Karadžić` Gnjilane-Šilovo, imamo jedan čas nedeljno i trudimo se da učenike ne opterećujemo, već da ih motivišeno, rasteretimo i na bolji način pripremimo za rad. Sva deca su i učenici Muzičke škole `Stevan Hristić` u Stanišoru, sa profesorima sam u kontaktu i daju mi veliku podršku za rad“.
Šta ti je najvažnija poruka koju želiš da im preneseš?
Nikola Mitić: „Budite istrajni“.
Koja je tvoja poruka kada su u pitanju srpski tradicionalni instrumenti? Zašto je važno da se nastavi sa sviranjem ovih instrumenta?
Nikola Mitić: „Čuvajmo tradiciju, veru, na taj način ćemo biti mnogo jači“.
