Projekat koji sprovodi Institut Fojo sastoji od različitih radionica, projekata, studijskih poseta. Teme kojima se bave su lična bezbednost novinara, digitalna sigurnost, ali i psihološka podrška novinarima.
Nakon boravka i više radionica u Ulcinju i Podgorici, organizovana je i konferencija pod nazivom „Izazovi novinarstva: Kamen spoticanja za demokratiju“.
Na ovoj konferenciji učestvuje i Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara. „Mi novinari i novinarke, postali smo kamen spoticanja. Novinarstvo je poslednji korektiv u društvima, novinarstvo koje ne pristaje uljuljkati se u zonu kofnora, već se i dalje izlaže. Meni to nije posao, već poziv“, kazala je Sever.
Istakla je da su novinari postali još veći kamen spoticanja političarima, biznismenima, te svima onima „koji pokušavaju na neki način da nas ućutkaju“.
„Međutim, uvek postoji neka hrabra ekipa koja će razorkriti njihove marifetlutke i razotkriti korupciju. Taj mali kamen spoticanja je sve više postao pretnja. Napadi sve više i više rastu i vidimo da brojke pokazuju da je sve više mrtvih, zlostavljanih novinara, zato svi moramo raditi na njihovoj sigurnosti, na sindikatima, udruženjima, na poslodavcima koji su dužni pružiti zaštitu novinarima, bar onu osnovnu“, kazala je Sever. koja se učesnicima obratila putem video veze.
Ona je rekla da je potrebna i psihološka pomoć i podrška novinarima. „Zaštita novinara i novinarki i njohovog rada, njihove egzistencije je važna kako bi osigurali slobodu novinarstva“.
Nažalost, istakla je predsednica Evropske federacije novinara, novinarske redakcije su sve manje i siromašnije. „Finasiranje novinarstva je vrlo upitno. Treba naći sistem održivog finansiranja da bi novinari opstali“. Ona smatra da je zato važno da sindikati ojačaju novinare.
„Novinarstvo je javno dobro i treba finasijsku podršku“.
Međutim, kazala je da je novinarski zadatak i zadatak sindikata i udruženja da se bore protiv političkih pritisaka, pritisaka na javni servis.
U Crnoj Gori u toku priprema medijske strategije
Neđeljko Rudović iz Ministarstva kulture i medija Crne Gore istakao je da se proteklih godinu dana priprema prva medijska strategija u Crnoj Gori, kao i reforma zakonodavstva, te usvajanje medijskih zakona. Cilj je, kazao je, da se suštinski napravi promena u radu novinara.
„Crna Gora može da se pohvali svojim novinarima i novinarstvom, Crna Gora ima jednu specifičnost u odnosu na većinu zemlaja u regionu. Ima veoma snažno nezavisno novinarstvo i ima snažne i uticajne nevladine organizacije i oni su ti koji su čuvali Crnu Goru u nekim periodima teških političkih kriza, kada se nije očekivalo da će Crna Gora napraviti uspeh u pridruživanju evopskoj porodici naroda“, kazao je Rudović.
Istakao je da su u Crnoj Gori i dalje među najčitanjim i najuticajnimi medijima tradicionalni mediji i da „žuto novinarstvo i propaganda“ nisu ti koji imaju moć da oblikuju javno mjenje.
„To je vrednost našeg društva i prioritet je to sačuvati. Sa druge strane imamo jako tešku ekonomsku situaciju. Imamo brojne nerazrešene napade na novinare, pretnje, nasilje, čak i ubistvo smo imali, i imamo tu situaciju da je sigurnost novinara ugrožena, odnosno ta činjenica da ti brojni napadi nisu razrešeni nam ukazuje da je to zadatak broj jedan i ključni zadatak merila i prudruživanja EU. Ako neko želi da drži novinare u strahu da ne bi radili svoj posao i da bi bili poslušni, služi se raznim mehanimima kao što su nasilje i prtnje, crnogorsko društvo mora da se izbori sa tim“.
„Centri moći koriste novac za propagandu“
Govoreći o širenju dezinformacijama, rekao je da mnogi centri moći koriste svoj novac za propagandnu mašinu da tu svoju moć još više prošire. Zbog toga kaže, trpi profesionalno novinarstvo. Smatra da je to globalna opasnost. On je podsetio da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji počinjali upravo uz širenje lažnih vesti.
Napadi na novinare se ne rešavaju
Snežana Mijušković, zamenica Zaštitnika ljudskih prava i sloboda naglašava da je u Crnoj Gori i dalje aktuelna oštra podeljenost medijske zajednice.
„Evidentni problemi su u nejednakoj samoregulaciji, kršenja kodeksa novinara, što opreterćuju medijsku scenu, a onda i celokupnu javnost. U turbulentnim dešavanjima važnost i uticaj medija u društvneo političke procese, uticaj medija je bio presudan. Apelovali smo na poštovanje kodeksa novinara i otklon od tabloidizacije“, kazala je ona.
Ipak dodala je i da je preduslov za sve što očekuju od novinara istinska sloboda. „Da budu zaštićeni od svih pritisaka i napada, nažalost situacija je drugačija, prećeno im je i napadani su, prećeno im je i putem društvenih mreža. Najviše je reakcija zaštitnika u ovoj oblasti. Fizički i verbalni naapadi na novinare nastavljaju se i poslednjih dana“. Ona je tražila da se slučajevi napada preocesuiraju u najkraćem roku.
Radomir Kračković predsednik Sindikata medija Crne Gore kaže da se ovaj sindikat bori za poboljšanje novinara u više polja, a problemi se mogu podeliti u tri: ekonomski, bezbednostni, ali dezinformacije i instatn portali.
Takođe je istakao da najveći broj novinara i medijskih radnika prima platu ispod prosečne, nešto ispod 700 evra. „Problem je i kašnjenje zarada u pojedinim medijima, veliki broj medija na malom novinarskom tržištu. Ekonomski nezavisan i zadovoljan novinar može profesionalno obalvljati svoj posao“.
Govoreći o bezbednosti novinara i medijskih radnika, Kračković je kazao da je poslednjih godina ugoržena bezbednost novinara u Crnoj Gori, navodeći da je samo u poslednje dve godine zabeleženo pedeset slučaja napada. Podsetio je da ubistvo novinara Duška Jovanovića koje još nije razrešeno. Napadi i na druge novinare i medije nisu rešeni. Sindikat medija stalno apeluje da se nadležni organi pozabave nerešenim slučajevima. Političari, rekao je, i dalje vrše pritisak na pojedine meidje i novinare. Ipak, rekao je da su poslednjih godina povećane kazne za napade na novinare, ali da sudovi i tužilaštva različito rade po pitanju ovakvih slučajeva, što obezhrabruje novinare da prijavljuju napade.
„Ako se napadi budu tretirali kao prekršaji, bojimo se da se napadi na novinare u Crnoj Gori neće smanjiti“, rekao je Kračković.
Tokom studijske posete Crnoj Gori novinari i predstavnici organizacija koje se bave medijima učestvovali su na više radionica čija je tema bila lična i digitalna bezbednost novinara i medija, te psihološka podrška novinarima koji su svakodnevno izloženi stresom. Učesnici sa Kosova (Koha, AMPEK i RTV Kim), centralne Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i Ukrajine, Gruzije, Moldavije, Jermenije, Uzbekistana, kao i predstavnici Instituta Fojo posetili su tokom borvka u Podgorici Radio televiziju Crne Gore, kao i redakcije medijske kuće „Vijesti“.
