Brojne su barijere sa kojima se susreću žene iz nevećinskih zajednica na Kosovu na putu ka potpunoj emancipaciji. One koje se odluče da same započnu neki biznis, često nemaju podršku institucija, ali ni muškaraca iz svog okruženja.
“Čitav sistem na Kosovu ne funkcioniše u pravcu razvoja ekonomije. Žene su najugroženije, najveći broj je nezaposlen i kada konkurišu za određeni projekat da pokrenu neki biznis u okviru svoje porodice to su vrlo mala sredstva. Drugi problem je što su sve one asocijacije koje bi trebale da vode politiku ekonomskog razvoja potčinjene političarima i njihovim interesima. Isto tako, mnoga sredstva koja bi trebala da budu podsticajna za ekonomski razvoj i žensko preduzetništvo, usmeravaju se za novoformirane političke nevladine organizacije za ekonomski razvoj, a zapravo iza toga stoji pranje novca“, kazala je predsednica Udruženja poslovnih žena “Avenija“ iz Lapljeg Sela Gordana Đorić.
Žene se, dodaje ona, uglavnom bave „proverenim poslovima“, odnosno proizvodnjom artikala za koje su sigurne da će imati kupce.
“Ne možemo da odvojimo žensko preduzetništvo od ekonomskog razvoja. Ima delatnosti gde bi muškarci pozavideli ženama kako znaju da vode određene firme, ali je plasman proizvoda zbog ograničenog tržišta veliki problem, kada govorimo o srpskim sredinama. Neshvatljivo je da posle 22 godine traje blokada srpskih proizvoda. Onda ne možete da očekujete da je to nešto ozbiljnije od onoga što možete da plasirate u svom okruženju. Sa ovim problemom se suočavaju sve nevećinske zajednice“, istakla je Đorićeva za RTV Kim.
Gordana Toskić Ničić je pre oko pola godine započela sopstveni posao. Iako za sada nema konkurenciju u Gračanici, vlasnica nedavno otvorene firme za pripremu jela “Ketering na kašiku“ smatra da ipak ne može da očekuje stabilanu zaradu.
“Ovo je neki početak i ne može niko da se obogati od posla kojim se ja bavim. Moja ideja je bila da uključim više žena, da i one imaju koristi. Od nekih stvari koje svi znamo, npr. kuvanje za sopstvenu porodicu, može da se zaradi. Opet ponavljam, ne možemo da se obogatimo, ali da zakrpimo neku rupu, to može“, rekla je ona.
Raspoloživ vid finansijske pomoći damama koje se odluče da ipak uđu u svet privatnog posla su grantovi koje dodeljuje lokalna samouprava u saradnji sa stranim organizacijama.
„U protekloj godini, Opština Gračanica i Odeljenje za razvoj u saradnji sa drugim odeljenjima uspeli su da obezbede pokretanje malih i srednjih biznisa 63 aplikanta, od toga su dobitnici 53 žene. Opština Gračanica je učestvovala u projektima kroz sufinansiranje gde je aplikant bio u obavezi da izdvoji određena sredstva za dobijeni grant u zavisnosti od toga kako je predvođeno u ugovoru. Imali smo projekte sa različitim organizacijama, imali smo Žene u energetici, Žene u poljoprivredi. Ovaj broj ćemo udvostručiti u narednoj godini, ali nije akcenat samo na ženama, već na celokupnom razvoju opštine“, rekao je direktor Odeljenja ekonomskog razvoja Nebojša Milovanović.
On je dodao i da nema prevelikog interesovanja za pokretanje biznisa od strane žena, te da mora da se poradi na marketingu kako bi se ljudi podstakli da se osamostale i da nađu ideju za pokretanje svog biznisa.
Žene u ruralnim sredinama na Kosovu su visoko na listi nezaposlenih. Međutim, čak i kada probaju da same započnu neki posao, u institucijama nema dovoljno sluha za njihove potrebe, kazale su sagovornice RTV Kim. Ipak, pomoć su neposredno nakon osnivanja voljne da im pruže najčešće međunarodne organizacije koje pomažu žensko preduzetnišvo kao što su Help, Karitas ili USAID.