Gorance odlikuje jasno izgrađen identitet kroz jezik, običaje i tradiciju očuvanu zahvaljujući sklapanju uglavnom etnički homogenih brakova. Nagalasak na porodičnim vrednostima stavio je ženu u centar pažnje jer je njoj, kroz istoriju, bila dodeljena uloga stuba pordice.
Viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU dr Jadranka Đorđević Crnobrnja smatra da su Goranke kroz istoriju uspešno prilagodile vremenu svoj položaj u društvu i porodici. Uprkos teretu svoje uloge, ostale su stožer opstanka goranske zajednice.
„Položaj žene, kada bismo ga posmatrali kroz period od sredine 20. veka, se menja. Jedna konstanta ostaje da je žena čuvar Gore i njene tradicije, njoj su povereni vaspitanje, obrazovanje i socijalizacija dece što bi se moglo podvesti pod patrijarhalne vrednosti“, rekla je ona za RTV Kim.
Ipak, obrisi patrijarhata vremenom počinju da blede, pa i u goranskoj zajednici ima sve više fakultetski obrazovanih i zaposlenih žena.
„Goranska zajednica i Goranke prate društveni, ekonomski, kulturni tok prisutan u ovom dobu, tako da ne možemo da ih izdvojimo i da kažemo da tu sada ne postoje neki elementi koji su specifični za ovo vreme i većinsko stanovništvo“, navela je Đorđević Crnobrnja.
Sali Fehi, predstavnik goranske zajednice, je istakao da „žene odlučuju o svemu“, kao i da su „ključni faktor u čuvanju zajednice“.
„Žena je dužna da sačuva porodicu, brak i da brine o svemu. Novije vreme učinilo je svoje, Goranke su zaposlene u institucijama, preduzetnice su, čime su uzele još jedan teret“, kazao je on za RTV Kim.
Kulturne sličnosti omogućavaju skladan brak
Brak je izuzetno važna institucija u goranskoj zajednici. On predstavlja okvir očuvanja i prenošenja tradicije na mlađe naraštaje, učvršćivanja i opstanka same zajednice. Praksa izbora partnera iste verske i etničke pripadnosti (homogamija) prisutna je i danas.
Dr Jadranka Đorđević Crnobrnja je podsetila da mladi Goranci drže do očuvanja veza sa svojim sunarodnicima upravo iz zbog sklapanja homogenih brakova.
„Homogamija kao nepisano pravilo postoji u goranskoj zajednici vekovima i nikada se nije izgubila. Pripadnici ove zajednice uglavnom žive van Gore, ali godišnje odmore provode u zavičaju. Druženja i praznici u tom periodu rezultiraju velikim brojem veridbi“, kazala je.
Ona je zaključila da je prisutnost goranske kulture u svesti pojedinaca svakodnevna.
Sali Fehi je naveo da je od 2.700 brakova u goranskoj zajednici samo 90 razvedeno i kazao da je to veliki uspeh.
„Od 1999. godine, Goru je napustilo 12.000 ljudi. Mi smo pretežno pečalbarski narod, odlaze muškarci, ali i cele porodice. Ipak, oni se vraćaju zbog sklapanja brakova. Naši brakovi su uspešni zato što smo dali prioritet ženama, jer je ona stub porodice i uspela je da sačuva našu tradiciju“, zaključio je on.
Tribina „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u goranskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u izolovanim sredinama“ organizovana je u okviru projekta „Izolovane sredine – stvaranje, strah i kultura kao sloboda“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.
