Analizu je uradio Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.
Putem on-lajn ankete ispitano je 4.100 dece iz preko 400 naseljenih mesta, a upitnik je sadržao odabir pitanja koja je sačinila Svetska zdravstvena organizacija.
“Istraživanje prema sličnom upitniku je 2018. godine radio Institut Batut, pa smo imali sa čim da uporedimo rezultate”, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a dr Đorđić.
U istraživanju su učestvovali đaci petog i sedmog razreda osnovne škole i njihovi drugovi iz prve godine srednje škole.
Prema njenim rečima, “naša deca su zadovoljna svojim zdravljem, veoma zadovoljna svojim životom, generalno”.
“Deca sa Kosova i Metohije su najzadovoljnija svojim zdravljem, najzadovoljnija kvalitetom svog života i najviše fizički aktivna. Mogli bismo nešto da naučimo od njih”, navela je doktorka i dodala da su deca, što se tiče fizičke aktivnosti, bila na nivou od pre dve godine.
“Jedna trećina ili nešto oko 36% učenika ispunjava minimalne preporuke vezane za fizičku aktivnost. Minimalna preporuka se tiče 60 minuta fizičke aktivnosti u toku jednoga dana. Ne mora odjednom, može da se “nakupi” tokom celog dana”, navela je Đorđićeva.
Ona smatra da bi rezultati bi bili bolji da su deca imala „prave“ časove fizičkog.
“Ipak, imali smo odgovorne nastavnike koji su težište preneli na edukaciju i zdravlje, pa se naš predmet s pravom sada i zove Fizičko i zdravstveno vaspitanje”.
Ni dve trećine preostale dece nije bilo potpuno fizički pasivno.
“Po njihovoj proceni, ona nisu imala čitavih 60 minuta aktivnosti dnevno. Čini da su devojčice čak bile nešto aktivnije, da su se bolje snašle u tom ambijentu, da im prija rad u njihovom prostoru, kod kuće”, rekla je dr Đorđić.
Znatno manje dece je u periodu vanrednog stanja svaki dan jelo slatkiše i pilo gazirana pića i tu je očigledan uticaj roditelja koji su bili kod kuće.
“Više dece je doručkovalo. U istraživanju od pre dve godine imali smo 60% dece koja su doručkovala, sada je to skočilo na 80%”, kazala je doktorka i istakla da neki drugi nalazi ovog istraživanja nisu tako dobri:
“Kasno se ustaje i kasno se leže. Ima i tu značajnih razlika po regionu. Sve zdravstvene navike se odrastanjem malo kvare. U adolescenciji se više sedi uz ekran, manje se doručkuje, manja je fizička aktivnost. Deca iz beogradskog regiona su najčešće držala dijetu. Svako četvrto dete je bilo na nekakvoj vrsti dijete”, jasna je dr Đorđić.
Ona je konstatovala da se stvari “polako vraćaju u normalu, počinju treninzi, vreme je lepo, školska dvorišta i parkovi su puni”.
