U malenoj kapeli posvećenoj velikomučeniku Trifunu jutros je otac Mihailo, iguman manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, služio svetu liturgiju, a potom su meštani, poznati vinari, zajedno sa sveštenstvom otišli do Dečanskih viongrada da orežu čokote i zaliju ih vinom.
Nadaju se dobroj godini.
Upravo smo pročitali molitvu i blagosiljali ne samo ovaj, već vinograde svih meštana i molimo se bogu i svetom Trifunu da nam pomogne da i ove godine rodi vinograd, da vino bude bolje nego što je bilo prošlogodišnje. U slavu božiju i svih nas koji ga budemo pili“, kazao je za RTV Kim otac Kirilo, dečanski monah i upravnik Vinice.
„Prema vremenskim uslovima ne bi trebalo da bude štete ali malo je bilo kiše, možda je trebalo više. Možda je ovaj zadnji sneg malo doprineo, ali nije to to. No, kažu da će da bude dobro“, nada se vinar iz Orahovca, Zoran Irković.
Hočanci uglavnom žive od vina i vonogradarstva. Osim ovog blaga, imaju i duhovna, čak trinaest crkava. To je još jedan od razloga što je Hoča primamljiva za posetioce iz centralne Srbije i inostranstva.
„Mi nikada na Veliku Hoču nismo gledali kao na turističko mesto, nego na mesto puno duhovnosti. Za nas su to svetinje, za nas je to mesto gde uspostavljamo kontakt sa Bogom, a taj kontakt sa Bogom nam pomaže da opstajemo i da živimo. Velika Hoča opstaje jer je mnogi gledaju kao turističko mesto. Taj turizam pomaže nekim porodicama da opsatanu, jer primaju turiste. Uglavnom su to stranci koji dolaze da vide Veliku Hoču“, kaže novinarka i meštanka Olivera Radić.
Otac Milenko Dragičević, prota Hočanski, kaže da je Hoča i njena vinica istorijsko blago i da to ne treba zaboraviti i odustati.
„Mi se nalazimo ovde u Dečanskoj vinici Svetog kralja Stefana Dečanskog. To je njegova zaostavština i data nama na dar, na čuvanje. I ne samo da čuvamo nego i da sačuvamo i nekome predamo. Ovde u ovoj vinici se proizvodi i čuva Dečansko vino pa se onda raznosi na sve strane sveta“, kaže prota Milenko.
Međutim, bez obzira na sva bogatstva koja imaju, Hočanci i njihovi susedi iz Orahovca teško žive. Poljoprivreda i vinogradarstvo ne pružaju dovoljno prihoda za lagodan život. Ali meštani ne odustaju, kaže predsednik privremenog organa opštine Orahovac, domaćin slave.
„Ovde se ljudi uglavnom bave vinogradarstvom i proizvodnjom vina, međutim, to nije dovoljno. Potrebno je i neko dodatno zanimanje, ali nažalost zapošljavanje u državnim organima nema i jednom rečju mogu da kažem da je život u Opštini Orahovac za preostale Srbe težak, ali nekako odolevamo svim tim poteškoćama i izdržavamo“, kaže Jovan Đuričić, predsednik Privremenog organa Orahovca.
Veliku Hoča, iako pomalo zaboravljenu, na Svetog Trifuna i Miholjdan rado posećuju gosti iz različitih krajeva Kosova i centralne Srbije. U ovo metohijsko selo je, bar po ovdašnjoj legendi, rado navraćao i čuveni Branislav Nušić. O njegovom dolasku se i danas prepričava.
„Nušić je ovde u Velikoj Hoči bio kao gost i onda su Turci to doznali i tražili ga, a pošto nisu mogli drugačije, meštani su odlučili da ga stave u bure od petsto litara, skinuli obruče, njega smestili unutra, sastavili bure i zaprežnim kolima prebacili u Prištinu u konzulat“, priča Zlatko Nakalamić.
Velika ili Golema Hoča, kako je još nazivaju, je mesto u koje se i danas rado dolazi. A njihovo vino i gostoprimstvo se pamti, pa se tako i za njene meštane neskromno može reći da su i kao i Hoča, veliki.
