Diskriminacija Roma počinje još u predškolskoj ustanovi, svako dete je od malena oseća, kaže poznati romski novinar Daut Ćulanđiju. Bez obzira na usvojene zakone i strategije, Rome i dalje nazivaju „Mađupima“, „Ciganima“, „Zigojinima“. Odgovornost za takvo stanje traži od predstavnika institucija ali i od romskih predstavnika u parlamentu Kosova.
„Osmi april ne mora da bude dan kada sve institucije mogu reagovati na stanje romske zajednice. Moraju se pozabaviti pitanjem Roma i drugim danima, imamo još 364 dana u godini kada mi možemo govoriti o Romima i preduzimati neke pozitivne mere po tom pitanju. Naravno da smo izgubili poverenje, ne samo u institucije nego i u naše predstavnike zato što su deo tih institucija koje samo govore a ništa ne rade“, kaže Ćulanđiju.
Predstavnici institucija su do sada pokazali svoju dvoličnost, ne samo na Kosovu već i u zemljama regiona, ističe Isak Skenderi direktor NVO Glas Roma, Aškalija i Egipćana.
„Oni priznaju situaciju u kojoj se Romi nalaze, prihavataju taj stepen diskriminacije, međutim, ne rade ništa po tom pitanju. Sve dok nemamo adekvatne akcije i mere predstavnika institucija po pitanju uključivanja Roma u društvo, nećemo imati neki boljitak. Društvo u kojima žive Romi treba da se promeni. Treba da prihvate Rome kao građane tog društva i u tom pravcu govorimo o tom „ anticiganizmu“, odnosno specifičnoj formi rasne diskriminacije prema Romima koja je usledila njihovim poreklom i bojom kože“.
Romi nemaju drugu krivicu osim što su uvek lojalni državi u kojoj žive, kaže Daut Ćulanđiju
„Romi nikada nisu tražili nikakav rat, niti su vodili rat sa bilo kim. Samo zato što su lojalni građani te države onda mogu biti progonjeni i ubijeni“.
Romska zajednica je skoro asimilovana u društvu, kaže Skenderi, ali dodaje da uprkos tome diskriminacija i dalje postoji.
„Taj višedecenijski odnosno viševekovna diskriminacija prema Romima je stvorila neku vrstu kulture među ovim narodima gde je to prihvaćeno kao tako, da se Romi tretiraju kao građani tretiraju kao građani drugog reda“.
Na pitanje, „kako uprkos diskriminaciji i svim problemima ostaju pozitivni i veseli, Skenderi kaže:
„Nije to baš tako. Romi nisu vedrog duha i toliko veseli koliko to društvo misli. Ono što jeste tačno za Rome jeste to što su prilagodljivi, odnosno znajući da smo uvek bili diskriminisani i smatrani kao građani drugog reda uvek smo pokušavali da udovoljimo svima drugima i da na neki način pokažemo kako želimo da budemo deo tog društva. Mada ono što se dešava u samim porodicama i samim zajednicama apsolutno je drugačije od onoga što mi pokušavamo da pokažemo drugima“.
Poručuje da Romi neće doživeti potpunu integraciu dok se društvo u kojem žive ne promene svoje stavove po tom pitanju.
Više o životu Roma pogledajte u emisiji „Dogovor!?“.
