Zoran Ilić živi sa četvoročlanom porodicom u kontejnerskom naselju Padalište u Gračanici. U kratkom razgovoru, tokom obeležavanja Međunarodnog dana izbeglica u Centru građanske energije u Gračanici, kazao nam je da se u prostoru od deset kvadrata i nehumanim uslovima, ne može živeti, već preživljavati.
„Već devet meseci smo u kontejneru, pre toga smo tri godine bili po stanovima, ali više nisam imao novca da plaćam. Imamo pomoć od UNHCR-a i predsednika opštine Gračanica koji nam je pomogao u mnogim stvarima. Nadamo se da će nam sada UNHCR i ambasadori pomoći i da će ispuniti svoja obećanja“, ističe Ilić.
Samohrani roditelj Nebojša Stević živi sa troje maloletne dece u kontejnerkom naselju Padalište u Gračanici.
„Već deset godina živimo u tim uslovima. Radim, sa platom nekako prolazimo mesec. Do sada smo jedino dobijali pomoć od UNHCR-a, preko opštine ne dobijamo nikakvu pomoć“, naglašava on.
Pored ljudi koji žive u prihvatnim centrima, prisustvovali su i ambasadori Švedske i Velike Britanije, predstavnici opština, UNHCR-a i UNMIK-a.
Šef misije UNHCR-a na Kosovu Erol Arduč ističe da se jačina jednog društva meri na osnovu pažnje koju posvećuje ljudima kojima je pomoć potrebna.
„Na Kosovu se već godinama govori o problemu raseljenih lica, ali još uvek ne možemo reći da smo stigli tamo gde smo želeli, kada je ovaj problem u pitanju. Istovremeno problem raseljenih lica je veliki, a sa druge strane nemamo neke međunarodne instrumente koji bi zagovarali za njihove probleme“, naglašava Arduč.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu Rori O’Konel napominje da je Svetski dan izbeglica vrlo važan, jer se ne sme zaboraviti realna situacija na Kosovu i u svetu.
“Vlada Velike Britanije bila jedan od glavnih donatora za proces povratka na Kosovu. Vrlo je važno da se svaka izbeglica, raseljeno lice vrate u svoje domove, u zemlje u koje su rođeni. Mi znamo da je proces složen i težak ali nismo vas zaboravili”, napominje on.
U okviru obeležavanja Svetskog dana izbeglica u Centru građanske energije u Gračanici, otvorena je izložba fotografija „Ono što mi je ostalo“, autora Vladislava Ćupa.
Dejan Radivojević iz Centra građanske energije kaže, da je namera bila da se izložbom ukaže na težak položaj raseljenih.
„Ovom izložbom smo hteli da ukažemo na neke stvari koje su malo zaboravljene. Mi želimo da ukažemo na neke stvari koje su događaju oko nas. UNHCR, zajedno sa nama partnerima, želi da ukaže na pitanja i probleme sa kojima se oni susreću, ali i takođe da iznađemo zajednički kakva-takva rešenja da bi eventualno njima pomogli“, napominje Radivojević.
U dvorištu Centra građanske energije Dejan Radivojević i šef misije UNHCR-a Erol Arduč, posadili su drvo u znak rađanja nove nade za bolje dane raseljenih lica i povratka na Kosovu.
