Na panel diskusiji pod nazivom “Izrada zajedničke budućnosti” koju je u Prištini organizovao “AKTIV” govorilo se o problemima nevećinskih zajednica na Kosovu.
Učesnici iz srpske, crnogorske, bošnjačke i romske zajednice ukazali su da se na Kosovu ne poštuje Zakon o zapošljavanju koji predviđa kvotu od 10% pripadnika nevećinskih zajednica u institucijama i javnim preduzećima.
Gazmen Salijević romski aktivista za ljudska prava ističe da postoji nedostatak političke volje da se problemi nevećinskih zajednica reše. „Mislim da nije problem zakonodavstvo, već da se zasuču rukavi i proba da se nađe političko rešenje“.
Ističe da se godinama ukazuje na kršenje Zakona o civilnim službenicima jer se ne poštuje odredba o zapošljavanju 10% ljudi iz nevećinskih zajednica. On poručuje da je ekonomsko ojačavanje zajednica preduslov za njihov bolji život.
Na isti problem ukazuju i Berhil Šasivari iz bošnjačke NVO „Sofra“ i Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture.
„Imamo nepoštovanje Zakona o zapošljavanju, mi nemamo ni približno koliko je zakonom zagarantovano a to je kvota od 10% i onda dođem do toga da albanska zajednica nije voljna, ni spremna a ima kapaciteta da se bavi ovim pitanjem“, kaže Šasivari ali ističe do to nije problem samo sa Albancima na Kosovu, nego i u drugim državama regiona jer, kako kaže, većinsko stanovništvo u regionu ima sličan odnos prema manjinama.
Radaković kaže da je zabrinjavajući proces zapošljavanja nevećinskih zajendicama u institucijama, on napominje da postoje dva ministarstva u Vladi nemaju nijednog zaposlenog iz zajednica.
Slobodan Vujičić iz Udruženja Crnogoraca Kosova kaže da u institucijama Kosova ima samo četiri zaposlena Crnogorca, a kako kaže, na Kosovu trenutno živi između 7 i 8 hiljada.
Vujičić ističe da je postoji i međusobni problem među nevećinskim zajednicama, jer, kaoko tvrdi, oni ne sarađuju.
„2016. godine smo se mi izborili da Vlada Kosova usvoji Strategiju za afirmaciju i integraciju Crnogoraca na osnovu pozitivne diskriminacije. Oni su to usvojili, ali kada je krenuo proces pripreme za akcioni plan i budžet pobunile su se manjinske zajednice unutar koalicije i rekli su zašto da oni uzimaju od našeg dela, naš novac i mi smo dobili odgovor od generalnog sekretara vlade da ako mi dobijemo strategiju da će onda sve zajednice da traže strategiju. Imali smo dosta spletki sa raznoraznih i bratskih i malo daljih strana i ne mislim da je to dobro za celokupno društvo“, kaže Vujičić.
Problemi nevećinskih zajednica je, po rečima Gazmena Salijevića, jako osetljiva i istovremeno u njumu izaziva gnev, jer se dvadeset godina od završetka kofnlikta priča o problemima koje je trebalo rešiti na samom početku.
„Mislim da kosovsko društvo i mi sami da se gušimo u sopstvenom ne neznanju, nego neradu, zato što 20 godina posle završetka konflikta mi i dalje govorimo o pravima nevećinskih zajednica, o ekstremnim uslovima u kojima oni žive, o implementaciji zakonodavstva na Kosovu koji je postao floskula – „da su zakoni jako dobr a da je problem implementacija“. Nekako te floskule postaju iritantne. Meni lično postaju iritantne. Zato što bi u današnje vreme mi trebali da razgovaramao o ekonomskom ojačavanju zajednica, o boljem životu i suživotu svih zajednica na ovim prostorima“.
Salijević podseća i na poslednji izveštaj Stejt departmenta koji naglašava da „kosovska vlada treba da obrati pažnju na stanje nevećinskih zajednica“.
„Ali najbolji izveštaj je kada mi izađemo iz svojih kancelarija, kada odemo u mahale, u ulice gde žive ljudi, mi dvadeset godina posle konflikta i dalje imamo neasfaltirane ulice, i dalje imamo problema sa tekućom vodom a istovremeno imamo milione evra koji dolaze što od strane kosovske vlade, što od strane međunarodne zajednice a da ljudi i dalje žive loše.
Uprkos višegodišnjem obećanju Crnogorci još uvek nisu uvršteni u Ustav Kosova, niti imaju svoje predstavnike u Skupštini.
„Kada će to biti, ja ne znam ali verovatno ne pre sledećih izbora za predsednika Kosova. Ako neko nije u Ustavu on ne postoji i u tom smislu je vrlo teško da se zapošljavamo kao Crnogorci. Kao što znate na Kosovu sve ide po etničkom ključu, a kada se otvaraju konkursi, otvaraju se za Srbe, Bošnjake, Gorance, Turke, Aškalije i Egipćane, a ne za Crnogorce tako da smo prinđeni ili da ne konkurišemo ili da se asimiliramo i budemo ili Srbi ili Bošnjaci“, rekao je Vujičić na panelu u Prištini.
Po rečima Šasivarija „problem je podela po nacionalnim linijama“, čime se stvara problem i prilikom implementacije zakona.
„Mi živimo jedni pored drugih a ne jedni sa drugima, začaureni smo tim nekim nacionalnim granicama u našim glavama i nemamo tu međusobnu interakciju, između u početku albanske i srpske zajednice a i ostalih zajednica, na kraju svih zajednica kolektivno.
„Pitanje nepoštovanja zakonitosti je Balkanski problem, ja ga definišem kao Balkanski bermudski trougao“, kazao je Šasivari.
„Ako pitate Albance oni će reći da su na Kosovu najbolji zakoni za nevećinske zajednice, ali ako pitate Srbe iostale oni će reći da je najgora implementacija zakona u Evropi i svetu“, napominje Dušan Radaković i dodaje: „Mogu se složiti sa činjenicom da imamo solidne zakone ali su sa druge strane prevedni katastrofalno, jer u Ustavu imate preko 4 hiljade grešaka na srpskom jeziku i o čemu dalje da pričamo, o kojim pravima da pričamo?“.
Govorći o nepoštovanju prava na jezik i ukidanju prevoda na srpski tokom zasedanja Skupštine Kosova, Dušan Radaković je kazao da i mediji i civilno društvo moraju reagovati zajedno, organizovanjem protesta.
Radaković je ukazao i na problem uzurpirane imovine nevećinskih zajednica. „Preko 80 hiljada slučajeva danas imamo oko imovine. Sigurno će mnogo godina proći da se imovina na Kosovu reši iako postoji Agencija i institucije ja ne vidim rešenje u skorijoj budućnosti“, rekao je Radaković.
Panel diskusija o pravima nevećinskih zajendica održana je u okviru Foruma “Građanski identitet izvan etničkih podela” koji je organizovala NVO Aktiv.
