“Prodali su reke… Niko izgleda ne može da stane tome na put”, kaže Mrđinac i ocenjuje da mini hidroelektrane predstavljaju ekološku katastrofu. On smatra da lokalne vlasti treba da reaguju u korist građana, jer kako kaže, oni su ih i izabrali da brane njihove interese.
“Mi smo pokušavali na sve moguće načine da suzbijemo tu odluku, u jednom trenutku smo mislili i da smo uspeli u tome kada je opština zabranila sve aktivnosti na vodama zbog zamućivanja pijaće vode. Računali smo da je stvar gotova. Međutim, opštinske strukture ne poštuju svoju odluku”, navodi Radojica Mrđinac u izjavi za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku.
Rušiti: Nema života bez Lepenca
Protiv izgradnje mini hidroelektrane je i Agron Rušiti iz Donje Bitinje. On u izjavi za Radio Kosovo 2 navodi da meštani Štrpca žive od prirodnih bogatstava, napominjući da će se odseliti ukoliko se nastavi sa njenom izgradnjom.
“Treba nam voda, kod nas bez vode nema života. Imamo samo taj Lepenac, odatle pijemo vodu, zalivamo maline, kukuruz…Ako nam uzmu vodu nema nama života….Možda će neko i da umre tu braneći reku ili da uzmemo familiju i da idemo. Posle neka rade šta hoće, neka nam uzmu i kuću i sve, nema života bez Lepenca”, napominje Rušiti.
Uprkos protivljenju građana iz srpske i albanske zajednice sa teritorije opštine Štrpce, kompanija “Matkos Group” iz Prištine nastavila je da izvodi radove na izgradnji mini hidroelektrane. Ona bi trebala da obezbedi obnovljiv vid energije, tako što se uz pomoć cevi koje prolaze kroz reku proizvodi struja.
Opština ćuti
Iz opštine Štrpce, na čijem je čelu Bratislav Nikolić iz Srpske liste, Radio Kosovo 2 nije uspeo da dobije odgovor na pitanja u vezi dozvole za izgradnju ove hidroelektrane u Štrpcu. Prema ranijim saopštenjima, lokalne vlasti su, nakon protesta meštana, zaustavili radove kako bi se proverila dokumentacija koju ima investitorska kompanija „Matkos group“. Ispostavilo se da je dozvolu za njenu izgradnju dala upravo SO Štrpce još 2013. godine, ali je 2016. sa iste instance naloženo obustavljanje radova na neodređeno.
Mustafa Hiseni, šef odeljenja inspekcije za zaštitu vode i prirode pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine navodi da u ovom trenutku nije moguće zaustaviti radove na izgradi ove mini hidroelektrane. On objašnjava da kompanija „Matkos group“ ima svu neophodnu dokumentaciju koja je propisana zakonom.
“Imaju sve dozvolem a prva je od opštine Štrpce, bez te dozvole oni nikada ne bi dobili druge dokumente koji su potrebni za izvođenje radova”, napominje Hiseni. On navodi da ova mini hidroelektrana treba da počne da radi u punom kapacitetu kako bi se videlo da li zagađuje vodu, te dodaje da se za sada ne krši zakon o vodama.
“Inspektori za zaštitu vode će pratiti rad, videćemo da li će se poštovati biloški minimum, a sada mi ne možemo da kažemo da se krši zakon o vodama jer mini-hidrolektrana ne radi”, kaže Hiseni.
Tek nakon što ona počne sa radom, meštani Štrpca se mogu obratiti inspekciji za zaštitu vode i prirode, ukoliko primate da ona šteti okolini.
Meštani Štrpca, na čelu sa Radojicom Mrđincem, pokrenuli su i peticiju kako bi zauztavili izgradnju. Međutim, Mrđinac tvrdi da se na njega vrši pritisak da odustane od namere da zaustavi radove. Ipak, on je odlučan u nameri da sačuva reke.
“Zbog mojih aktivnosti oni su meni zapalili imovinu, jednu pomoćnu garažu gde mi je bio traktor, auto, poljoprivredne mašine, pčele…Ali ja sam reko da ću svojim životom da branim ovu reku, one su pune riba i emotivno sam vezan za sve ovo”, kaže Mrđinac.
I ostali meštani Štrpca su protiv izgradnje mini hidrolektrana na loklaciji Obe reke. Tako Novica Dejanović kaže da će napustiti rodno selo ukoliko se nastavi sa izgradnjom minihidroelektrane, dok Ružica Stevanović ne može da veruje da su lokalne vlasti dozvolile izgradnju MHE, kojom se, prema njenom mišljenju, unuštavaju reke.
Stručnjaci: Ni jedna hidroelektrana nije izgrađena po zakonu
Besim Dobruna, stručnjak iz oblasti ekologije i bivši zvaničnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, tvrdi da nijedna hidroelektrana na Kosovu nije izgrađena po zakonu o zaštiti životne sredine, koji je stupio na snagu 2004. godine. On objašnjava da Zakon o vodama nalaže da se za svaku izgradnju hidroelektrane moraju dobiti dve dozvole: jedna za korišćenje vode, a druga je u vidu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih resursa.
Dobruna ocenjuje i da su mini hidroleletrne nepotrebne jer su štetne po životnu sredinu a prozivode malu količinu energije.
“Ove male hidrocentrale, koje koriste cevi za stabilizaciju vodnih protoka, jako su štetne i nepotrebne su. Nema nikakvih koristi od njih ali postoji jedna grupa ljudi koji misle da mogu da rade šta hoće a na štetu prirode i ljudi. Pogotovo je štetna ona MHE koja se gradi u Štrpcu, tamo je nacionalni park, to mora biti zaštićena zona”, kaže Dobruna.
Arif Krasnići iz partije EKO-Pokret Zelenih koja se zalaže za zaštitu živote sredine, smatra da Kosovo nije u poziciji da uništava reke zarad prozivdnje male količine električne enrgije.
“Mi smo za proizvodnju energije alternativnim putevima ali ne putem zagađivanja prirode. To je velika šteta a ministarstvo malo vodi računa o tome, oni su ti koji treba da preduzmu mere kako bi se zaštitila životna sredina”, napominje Karsnići. On zaključuje da nadležne institucije na cantralnom nivou nemaju pravo da donose odluke koje štete građanima tako što se zagađuje životna sredina.
