Grujičić je učestvovala na prvom Kongresu lekara KiM u Severnoj Mitrovici, na kojem je bilo reči, između ostalog, o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, tadašnje SR Jugoslavije.
“Veoma je bitno da se zna da nije cela Srbija zagađena i zato je vrlo važno ispitati koje su to oblasti gde treba da se napravi remedijacija, odnosno oporavak terena. To je naš prventsveni cilj da bi smo od Subotice do Prizrena ostavili čiste za nove generacije”, rekla je Grujičić.
Grujičić je rekla da, Koordinaciono telo koje je bilo planirano da bude sastavljeno od naučnika iz svih delova Srbije u koje je trebalo da budu ukjučeni svi Univerziteta uključujući i Prištinski univerzitet, nije još uvek formirano.
Grujičić je istakla da samo “vladina komisija za ispitivanje posledica bombardovanja ima snage i može to da uradi, ali da mora biti sastavljena isključivo od stručnih ljudi, odnosno od naučnika”.
Ona je zahvalila Ministarstvu zdravlja koje je instalirao program IZIS čime se lako dolazi do podataka koliko je registrovano novih pacijenata, a koliko je starih i koliko starih iz prethodne godine nedostaje i novoj godini.
Metodologiju na koji način se može doći do procene kakvi su efekti po životnu sredinu i po zdravlje stanovništa, u ime Inicijative, izneo je naučni istraživač u penziji dr Jagoš Raičević.
Uvodne reči na ovom skupu pripale su organizatoru, profesoru Aleksandru Ćorcu sa Medicinskog fakulteta u Severnoj Mitrovici koji je rekao da je Kosovo najviše bilo izloženo bombardovanju, jer se rat vodio oko i zbog Kosova.
„Više od 90 odsto svih aktivnosti vezano za dejstva municije sa osiromašenim uranijumom bilo na teritoriji Kosova i Metohije. Poražavajuće je za društvo, za Srbiju i vlasti u Prištini da nisu svesne rizika koji nakon dejstava postoji za narod na KiM. Rizik ne postoji za Srbe, Albance, Turke, Rome već za ljude i decu koja tu treba da žive“, rekao je Ćorac i dodao da je neshvatljivo da se time niko nije bavio.
On je rekao da su posledice koje nas očekuju svima jasne i da smo svi svedoci porasta broja malignih oboljenja u populaciji. To, kako kaže, ne znači da mi možemo izvući direktnu vezu, ali moramo sprovesti naučna istraživanja koja će nam jasno ukazati da li ta veza postoji.
Prvi Kongres lekara KiM koji je organizovan povodom 50 godine Medicinskog fakulteta Prištinskog univerziteta je, prema rečima organizatora, najveći medicinski naučni skup u poslednjih 30 godina na kojem je učešće uzelo 75 eminentnih predavača iz zemlje i regiona.
Osim reči o posledicama bombardovanja, na Kongresu se govorilo i o temama iz urgentne medicije, zatim o arterosklerozi koja je među vodećim uzročnicima smrti, a nova istraživanja u stomatologiji i novine u stomatološkoj praksi predstavili su stručnjaci iz ove oblasti.
