Zbog Nenada Ristića Treći dnevnik je postao gledan, a ulice su se praznile da bi se videlo šta će to Neša da stavi u dnevnik. Milionski auditorijum gledao je i Beogradsku hroniku kada je on bio urednik.
„Mnogi novinari sa zadovoljstvom i velikim elanom radili su Beogradsku hroniku, a mnogi su postali poznati jer ih je Neša naučio kako da izveštavaju, kako se prave zanimljive rubrike, kako dosadnog sagovornika učiniti zanimljivim, zašto predsednik Gradskog komiteta ne mora da bude prva vest”, navela je Ljiljana Jovanović, novinarka RTS-a u predlogu za nagradu.
Dragoljub Janojlić, novinar u penziji, višegodišnji član UNS-a, više od dve decenije bavio se nacističkim i zarobljeničkim logorima i književnim, muzičkim i likovnim stvaralaštvom u njima tokom Drugog svetskog rata. U „Politici Ekspres“, frankfurtskim „Vestima“, crnogorskom listu DAN, kragujevačkom dnevnom listu LID, palanačkoj „Našoj komuni“ i „Palanačkim varoškim novinama“ objavio više od 50 feljtona.
Pre drugih došao je do podataka o postojanju logora OVК u Albaniji. Pisao je o „žutoj kući“ i stravičnim zločinima u njoj.
Nagrada „Dimitrije Davidović“, za uređivački poduhvat dodeljena je Radomanu Кanjevcu, glavnom i odgovornom uredniku Drugog programa Radio Beograda.
Svojim znanjem i kreativnošću, nizom novih emisija, programskih akcija, koncerata, književnih i diskografskih izdanja, sa ekipom svojih saradnika, uspeo da ostvari izuzetno visok nivo kvaliteta ovog programa i postigne da Radio Beograd 2, u jednom tabloidizaranom vremenu, bude simbol očuvanja trajnih vrednosti, svojevrsni bastion odbrane kulture i umetnosti i, po mnogim parametrima, jedinstveni medij na našem ukupnom medijskom prostoru.
Milevi Malešić, direktorki i glavnoj i odgovornoj urednici Televizije „Forum“ iz Prijepolja dodeljena je Specijalna nagrada „Žika M. Jovanović“, za doprinos istoriji štampe i novinarstva. Nagrada joj je dodeljena za dokumentarni film „90 godina novinarstva u Prijepolju, kojim je na savršeno profesionalan način, zanatski umešno, otrgla od zaborava istoriju novinarstva u Prijepolju, Mileševskom srezu, pa i Sandžaku.
Zlatna povelja UNS-a dodeljena je Dragoslavi Dragani Peskarević, za dugogodišnji rad i doprinos razvoju novinarstva, kao i afirmaciji novinarske organizacije veterana. Dragana Peskarević, novinarstvom se bavi od 1960. godine. Radila je u „Beogradskoj nedelji“, potom u listu „Novosti iz Jugoslavije“, u „Praktičnoj ženi“, gde je ostala do kraja svog radnog veka.
Članovi žirija koji su odlučivali o nagradama bili su Anđelka Mali (predsednica), Živojin Rakočević, Miljan Vitomirović i Dragana Deurić.
Ivan Ilić, dopisnik iz Brisela RTV Vojvodina dobitnik je nagrade za novinarsko stvaralaštvo „Laza Кostić“ u kategoriji „Vest i izveštaj“ za TV izveštaj „Šta Evropska politička zajednica zaista jeste i šta znači za Srbiju“.
“Ivanovi izveštaji su sadržajni, sveobuhvatni i, što je takođe važno, blagovremeni. Iz Holandije, gde živi, on stiže ne samo u Haški tribunal, već i na sva važna dešavanja u Briselu, na sednice Evropskog parlamenta u Strazburu, izveštava iz Luksemburga i dalje, gotovo iz svih zemalja EU.
Ove godine žiri je napravio izuzetak i od više pristiglih reportaža odlučio je da dodeli dve ravnopravne prve nagrade „Laza Кostić“ za reportažu – Mini Delić i Anđelki Ćup.
Mina Delić je nagrađena za reportažu “Rio Tinto: Pod otvorenim nebom” objavljenu na portalu “Slobodna reč”. Ona je kroz priču, ali i odlične fotografije o istorijskom, turističkom i ekološkom aspektu rođenja multinacionalne kompanije Rio Tinto na izvorištu istoimene reke u Španiji, ispričala, bez pominjanja Srbije, šta možemo očekivati od ove kompanije kod nas.
“Crna zemlja ne progovara” je samo deo posvećenog rada Anđelke Ćup u oblasti reportaže. Ona donosi specifičnu emociju prostora Кosova i Metohije, problema i sukobljenih sila, između kojih stvara i sa uspehom obavlja novinarski posao. Slika koja nastaje u njenim reportažama deo je istine koju većina zaboravlja i do nje teško dolazi.
Branku Žujoviću novinaru iz Subotice pripalo je specijalno priznanje za kontinuirano istraživanje i izveštavanje o zloupotrebama budžetskog novca kroz sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. On je otkrio i javnosti na jasan, jednostavno poveziv način, predočio u nizu tekstova na sajtu suboticke.rs kako i kome u Vojvodini odlazi novac poreskih obveznika.
Žujovićevo istraživanje je pokazalo povezanost osoba, odlivanje novca na nepostojeće projekte, dodeljivanje para medijima i produkcijama koje često nastaju po raspisivanju konkursa, koje potom sav novac preusmere drugima.
Nagrada Laza Кostić za fotografiju dodeljena je Stefanu Stojanoviću uredniku fotografije u redakciji portala Mondo. Serija fotografija “Nas i Rusa 300 miliona” nastala je u centru Beograda tokom skupa podrške Moskvi i ruskom narodu. Foto reportažu Stojanović je uradio za agenciju Rojters, na čijem sajtu su fotografije i objavljene.
Nagrada „Laza Кostić“ za karikaturu i novinarsku satiru dodeljena je Ninusu Nestoroviću, čiji aforizmi se mogu pročitati Večernjim novostima, Politici, listu Nova i Ošišanom ježu.
