Pasoši Koordinacione uprave izdaju se od avgusta 2009. godine samo za državljane Srbije koji imaju prebivalište na Kosovu i karakteristika ovih pasoša je da su isključeni iz režima vizne liberalizacije odobrene građanima Srbije.
Direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević rekao je da, na osnovu analize koju su uradili tokom prošlog meseca, oko 20 odsto svih imaoca pasoša na severu Kosova ima pasoše koji su izdati na osnovu adrese prebivališta u centralnoj Srbiji.
Milićević je upozorio da će taj broj biti daleko veći naredne godine kada ističe validnost pasoša koje su građani 2009. godine dobili od strane MUP-a Srbije koji je izmešten sa Kosova.
“S tim u vezi, treba pomenuti da to građane sa Kosova poprilično košta, ako ništa drugo. Jedan odlazak za Beograd iz Kosovske Mitrovice je oko 100 evra, na šta treba dodati takse za izdavanje dokumenata, što tu sumu čini daleko većom”, kazao je Milićević.
Milićević upozorava da pitanje pasoša za državljane Srbije sa prebivalištem na Kosovu treba staviti na dnevni red.
Bojan Elek iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku smatra da postoji način da građani sa srpskim pasošima i prebivalištem na Kosovu putuju slobodno kao i njihovi sugrađani koji žive u centralnoj Srbiji.
“Rešenje za ovu situaciju u kojoj se nalaze građani Srbije koji žive na severu Kosova, a koji su diskriminisani, jeste ili da se iznađe način da se uskladi način izdavanja dokumenata koji su u bezviznom režimu ili na insistiranje Srbije u okviru Briselskog dijaloga ili na neki drugi način ili da se na neki drugi način omogući vizna liberalizacija za one nosioce kosovskih pasoša”, naveo je Elek.
Na Kosovu postoje četiri vrste pasoša koje građani Srbije sa prebivalištem na Kosovu koriste:
Pasoši koje su izdale izmeštene srpske policijske uprave gradova na Kosovu, pasoši izdati posle 2009. godine od strane Koordinacione uprave, pasoši koje izdaje srpska policijska uprava građanima Srbije sa prebivalištem u centralnoj Srbiji i pasoši koje kosovskim državljanima izdaju kosovske policijske uprave.
Registrovani su slučajevi da kosovske vlasti neke od ovih pasoša građanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu nisu priznali, ocenivši ih nevalidnim dokumentom.
Broj Srba sa Kosova koji su podneli zahtev za kosovsko državljanstvo raste, ali kako upozoravaju iz Aktiva, ne prolazi sve glatko i građani se suočavaju sa birokratskom avanturom kako bi došli do određenih dokumenata, uključujući i putne isprave.
“Veliki broj građana se obraća našoj kancelariji, veliki broj građana ima problem sa dobijanjem dokumentacije… Građani sa severa Kosova imaju stvarno ogroman problem, mi smo primili određen broj žalbi, ali naša saznanja govore da mnogo veći broj građana ima takve probleme”, rekla je pravna savetnica iz regionalne Kancelarije ombudsmana Kosova Miljana Šćekić.
Među preporukama Aktiva, koje su iznete tokom konferencije u Centru građanske energije u Mitrovici, navodi se da kosovske institucije moraju da daju jasno objašnjenje zakonske osnove za zabranu korišćenja pojedinih srpskih pasoša, a da Srbija mora da obezbedi ravnopravan tretman svih njenih građana.
Konferencija je realizovana u okviru Empirike, platforme za zastupanje inicijativa srpske zajednice na Kosovu, koja je zamišljena kao okvir za inicijative zagovaranja onih društveno-političkih promena koje će omogućiti srpskoj zajednici da ostvari svoje interese, živi bezbednim i dostojanstvenim životom i uživa puna prava zagarantovana važećim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama.
Empirika je inicirana od strane Kfosa i Aktiva u drugoj polovini 2015. godine i do sada je imala šest zagovaračkih aktivnosti.
