Stručnjaci kažu da okruženje u kome odrastaju i rana izloženost digitalnim medijima izazivaju promene u razvoju moždanih stuktura i ponašanja dece.
Psiholog u Medicinskoj školi u Gračanici Valentina Nikolić upozorava da mobilni telefoni, pogotovo ako se često koriste u ranom detiljstvu, štete razvoju deteta.
Objašnjava da deca vrlo brzo postaju zavisna o „pametne uređaje“ jer ih često koriste.
“Deca najbolje uče po modelu, odnosno najbolje uče ono što vide, a mobilni telefoni, odnosno sve ono što oni rede preko tih mobilnih telefona, da li je to igranje igrica, ili čitanje nekog sadržaja, pisanje poruka… Čini da su oni sve vreme skoncentrisani na to, znači pažnja im je usmerena samo na to što rade”, kazala je Nikolićeva.
Ukoliko se pametni uređaji koriste za unapređivanje opšteg obrazovanja onda mogu biti veoma korisni, smatra učiteljica u Osnovnoj školi „Kralj Milutin“ Gradimirka Mladenović.
Ipak, upozorava da, ukoliko se oni koriste za okupiranje dečije pažnje, mogu biti veoma štetni.
„Verujte mi da kod dece kojoj predajem, oseća se ta zavisnost o video igrice i kompjutere. To je veliki problem koji će u budućnosti biti bolest koju treba lečiti“, upozorava učiteljica Mladenović.
Neretko se dešava da deca preko mobilnih telefona i interneta dođu do sadržaja koji nije adekvatan za njihov uzrast. Zbog toga je nadzor roditelja veoma važan.
„Poruka roditeljima vezano za upotrebu mobilnih telefona i uopšte interneta jeste da pre svega imaju nadzor u ono što njihova deca rade, odnosno gde idu i kako se kreću kroz internet i koliko vremena provode na internetu, i da ukoliko je moguće smanje to vreme, eventualno ga koriste u one pozitivne svrhe, odnosno da bi upotpunili svoje znanje“, kaže Nikolićeva.
„Da se ograniči vreme koje će provesti i obavezna kontrola. Ja imam petoro unučad i vidim da su mi najmirnija deca. Kada majke imaju problem one im daju telefone i kompjutere i deca su mirna, kao da nema ni jedno u kući“, kazala je učiteljica Mladenović.
Većina školaraca uglavnom ima „pametni telefon“, i kako su nam rekli, najčešće ga koriste za igranje igrica ili društvene mreže.
„Imam tablet, najčešće ga koristim za igranje igrica“, kazala nam je Anđelka Todorović učenica drugog razreda OŠ „Kralj Milutin“ u Gračanici.
„Telefon koristim oko 20 minuta dnevno. Uglavnom igram igrice i pošaljem neku poruku“, kazala je Sašinka Đorić, takođe učenica drugog razreda.
„Bez telefona mogu ceo dan, mogu da ga ne koristim cele nedelje, dve, tri… Dnevno provedem na telefonu 10-15 minuta u pauzama kada učim, najčešće se dopisujem sa drugarima iz škole, sa prijateljicama“, rekla nam je Valentina Stević učenica osmog razreda.
„Mobilni telefon imam oko godinu dana. Imam sestru bliznakinju, i ona ima svoj telefon, a ja svoj. Uglavnom igramo igrice“, kazao nam je Ognjen Manitašević.
Ipak učiteljica Gradimirka kaže da je po pitanju korišćenja „pametnih uređaja“ u školi prava „babaroga“.
„Moja deca ne donose u školu telefon. Za hitne slučajeve koriste moj telefon“, kaže učiteljica.
Koršćenje mobilnih telefona na časovima je strogo zabranjeno, a prema rečima psihologa OŠ „Kralj Milutin“ ovo spada u težu povredu učeničke obaveze.
Stručnjaci upozoravaju i da korišćenje pametnih uređaja dovodi i do poremećaja pažnje kod deteta. Tako da najnovija istraživanja pokazuju da pažnja dece danas iznosi svega deset minuta, a da je školarcima pažnja u poslednjoj deceniji opala za polovinu.
