„U prošloj godini smo registrovali 464 miliona evra sa obe strane, od toga 440 je sa srpske, a blizu 25 sa kosovske strane. Po statistikama iz Prištine, njihov izvoz je nešto veći, oko 45 miliona, ali, u svakom slučaju, dobro je da postoji uzlazna putanja“, rekao je Đurđević i naglasio da je u odnosu na 2016.godinu, zabeležen rast od 11 odsto, a pored legalnih kanala, još funkcioniše sivo tržište, tako da je na godišnjem nivou međusobni promet veći od pola milijarde evra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, najviše se na Kosovo uvozi nafta, naftni derivati, električna energija, bezalkoholna pića, šećer, građevinski materijal, crep, brašno i pšenica, iako je kosovsko ministarstvo prošle godine uvelo taksu na brašno i time značajno smanjilo isporuke te strateške robe poreklom sa srpskog tržišta.
Na nedavno održanom Sajmu privrede u Prištini i ove godine je učestovalo više od 70 srpskih privrednika preko Privredne komore Srbije, koja im je finansirala nastup na kosovskom tržištu.
„Mi smo zakupili 360 kvadrata izložbenog prostora od Privredne komore Kosova koja organizuje sajam, što je standardna procedura za takve sajamske manifestacije, opremili štand o svom o trošku, brendirali ga, katalog napravili i organizovali prevoz privrednicima iz centralne Srbije“, precizirao je Nenad Đurđević.
Briselski dijalog jedino iskoristili privrednici
Kaže da je Briselski dijalog animirao privrednu saradnju kosovskih i srpskih privrednika, a time i doprineo relaksaciji odnosa između Prištine i Beograda.
„Na privrednu saradnju politika puno utiče, češće negativno, jer su odnosi zategnuti. Kada imate odnose koji su normalniji, kada imate dobre poruke, ljudi su sigurniji. Činjenica je da postoje stari kanali komunikacije, stari kontakti i velike firme koje rade“.
I kosovske firme se pojavljuju na sajamskim manifestacijama u Srbiji, a najveće interesovanje je za Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Prošle godine je, prema podacima PKS, tamo bilo više od 70 kompanija sa Kosova, a toliko se očekuje i ove godine.
„One učestvuju samostalno i sa partnerima iz Srbije. Kao što kažem često se dešava da pod sloganom partnerske kompanije imaju svoj štand i mi pokušavamo da to nekako reklamiramo. Ali, ne možete vi da reklamirate ako neko ne želi da se reklamira. Nećemo sada činiti nekome magareću uslugu, videćemo, anketiraćemo, probaćemo da saznamo da li bi želeli možda neko veće medijsko prisustvo i ono što smo mi ovde na sajmu pokušavali i razgovarali jeste da iz nekih sektora gde ima Kosovo da ponudi, na primer, vino, pivo, neke proizvode, voda, da probamo da nekako otvorimo kanale distribucije u Srbiji. Problemi su oko deklarisanja, statusa, jednostavno neke stvari koje su bile moguće 80-tih godina kako se Kosovo kao KOS na primer deklarisalo sada odjednom to nije moguće“, navodi Đurđević.
Ekonomski problemi u srpskim sredinama i moguća rešenja
Kao neke od bitnih razloga za lošu ekonomsku situaciju u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu, savetnik predsednika PKS vidi u neorganizovanosti, nerešenom statusu i dugogodišnjoj krizi i neizvesnosti.
„Dugo traje čitav ovaj post ratovski proces dogovora. Mi ćemo sledeće godine imati dvadeset godina od NATO intervencije, od ratnih sukoba. To je negde kako bi se gledalo u Evropi šezdeset i peta godina posle Drugog svetskog rata, tada su na sreću političari u Evropi i Americi imali potpune različite parametre i vizije na koji način žele da obnove Evropu. To je, nažalost, nedostajalo Srbiji i Kosovu. Da lokalni političari kažu, da shvate šta je činjeno u razna imena do 1999. i 2000.godine, da podvuku crtu i da krenu u jednu drugačiju, novu politiku saradnje. Siguran sam da smo sa takvom politikom saradnje i dogovora krenuli i mi koji tu živimo podrška i finansijska i politička ne bi izostala sa svih strana, jer, u suštini, svako treba da bude subjekt politike, da proba da odlučuje u svoje ime, a ne da bude objekt politike, naročito ove politike velikih sila. Me]utim mi smo često bili na toj vetrometrini gde smo bili neke bitke nekih drugih glavnih gradova, a zapuštajući nas same“, rekao je Đurđević.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije savetuje lokalnim preduzetnicima da investiraju u proizvodnju hrane, ali na savremen način.
„Ovde imate dobru prehrambenu proizvodnju, voće, povrće, pečurke, čitav program koji može da ide u zamrzavanje, jabuke… Tu prehambenu industriju treba da prate hladnjače, kojim bi trebalo da se izbegnu monopoli. Potrebna su mala ulaganja u udruživanje privredinaka – kooperativa, na čitavoj teritorji Kosova. Zajedničkim radom ste nekako jači“, poručio je Nenad Đurđević u emisiji Slobodno srpski i konstatovao da privrednicima nedostaju kvalitetna informacije, veterinarska laboratorija, ali i savremeno obrazovanje.
