Sedmočlana porodica Spasić koja živi u mešovitom selu Rabovce poseduje četiri hektara obradivog zemljišta. U štalama imaju desetak grla različite stoke kojoj je potrebno dosta hrane. Zbog toga, ali i za lične potrebe, najviše gaje kukuruz i pšenicu, koju na kraju sezone prodaju domaćinstvima i mlinovima na Kosovu.
“Imam jedan hektar svoje zemlje, dok za tri hektara plaćam zakup. Sejem standarno pšenicu, kukuruz, detelinu. Mahom to koristimo za ishranu stoke, ako ima neki višak onda prodamo“, kazao nam je domaćin Zoran Spasić.
Pored kukuruza i pšenice, ova porodica ima i plastenik u kojem na površini od jednog ara gaje različito povrće. Plastenik im je pre godinu dana donirala Opština Lipljan.
“U plasteniku smo imali spanać, nešto smo prodali, nešto poklonili rodbini i prijateljima. Sada smo zasejali papriku, paradajz, krastavac. Na otvorenom imamo crni i beli luk, krompir, sve ono što je potrebno za ishranu jedne porodice“, kazao je Spasić.
Od povrća koje gaje u plasteniku za sopstvene potrebe, Spasići pomalo i zarađuju, prodajući ga komšijama u selu.
Na pitanje da li može da se živi od poljoprivede, Spasić odgovara:
“Baš od poljoprivrede ne, ali od dopunske delatnosti da, jer su cene poljoprivrednih proizvoda veoma niske, počev od pšenice, pošto se nikada ne zna kao će da bude posle žetve“, kazao je Spasić koji je radnik Železnica Srbije, a trenutno nije radno angažovan. Mesečno prima 25 hiljada dinara.
„Bavljenje poljoprivredom je težak posao, pa zahteva uključivanje cele porodice“, kazao je Zoran.
„U plasteniku radimo svi, čak i najstariji sin koji ima pet godina, sejemo, plevimo i ostalo, šta god je potrebno. To je naš posao ovde. Što se tiče muškaraca, oni su zaduženi za poslove na njivi“, kazala je Zoranova snaja Nadica.
Pošto od svog rada mogu da prežive i ponešto zarade, ovi vredni ljudi spremni su i da prošire svoju proizvodnju, ali to ne mogu učiniti bez pomoći sa strane. Budući da poseduju samo hektar zemlje nemaju pravo na subvencije lokalnih institucija.
