Simbolično, ispod zidina srednjovekovnog Momčilovog grada, Prizrenci koji žive u Pirotu, dočekali su rođake, prijatelje, nekadašnje komšije.
„Za koji dan se navršava 19. godina kako smo napustili naše Kosovo i naš zavičaj Bogoševac, kod Prizrena. Prevelika nostalgija za zavičajem nas je naterala da se od pre sedam godina, svake godine okupljamo u nekom od gradova Srbije“, kaže Ljiljana Tanasković.
Iz Prizrena su odneli uspomene širom Srbije, sa nadom da će se ponovo okupiti u rodnom kraju.
„To nam je lep nadomestak, da možemo da se vidimo, da popričamo, da se pitamo gde je ko i da znamo da i ubuduće nastavimo ovu saradnju“, kaže Đorđe Vidosavljević.
„Eto, ne da se još, a tamo nam je Ljeviška i ostalo. Grobovi su dole, duša je dole, srce je dole“, priča Zorica Jakovljević.
Mirosalv Vidsavljević kaže da je sada tamo samo jedna porodica i zvone kada je neka verska proslava.
Svaki njihov susret, izuzetno je emotivan. Kako nam rekoše, nije to samo sećanje, već i obaveza da i potomci ne zaborave poreklo.
