Novi centar porodične medicine biće izgrađen u Ranilugu. Memorandum o njegovoj izgradnji potpisali su Dalibor Jevtić i gradonačelnik Vladica Aritonović.
Doktor porodične medicine Zoran Perić smatra da će izgradnja kliničkog centra biti najveća investicija od formiranja Opštine Ranilug.
„Ministar je razumeo potrebu radnika i građana za zdravstvenim centrom. Izgrađen je idejni projekat, podnet zahtev ministrastvu koji je prihvaćen. Mi želimo da za naše građane obezbedimo najbolju moguću zaštitu. Jedna od uslova je za to je komforan objekat“, rekao je on.
Gradonačelnik Raniluga Vladica Aritonović veruje da će se u najbržem mogućem roku položiti kamen temeljac za izgradnju objekta.
„Cilj je da se građanima pruži što bolja zdravstvena usluga. Tokom prošle godine zaposlena su dva doktora, ove će biti još tri“, kazao je Aritonović.
Vrednost projekta je oko 300.000, dok će Opština Ranilug učestvovati sa 60.000 evra.
„Želim da odavde danas poručim, možda će to zvučiti kao politička poruka, ali je vrlo važno reći. Izgradnjom i ovog Centra porodične medicine ovde u Ranilugu mi bukvalno udaramo kamen temeljac onome što će se zvati Zajednica srpskih opština. Zato što će i ovaj Centar porodične medicine, zado što će i svaka škola koju mi obnovimo ili izgradimo i zato što će sve ono što budemo radili u narednom periodu gde i jedan Srbin živi, biti deo onoga što se zove Zajednica srpskih opština“, poručio je Dalibor Jevtić.
Dalibor Jevtić je danas obišao i šestočlanu porodicu Nasković koja u selu Rajanovce živi u trošnoj kući. Jedini izvori prihoda su, kako kažu, dečiji dodatak i socijalna pomoć. U narednih desetak dana sredstvima Ministarstva za zajednice i povratak Naskovićima će početi izgradnja nove kuće od 62 kvadratna metra.
„Mnogo nam znači kuća, prvo za decu pa onda i za nast ostale“, rekla je Jovana Nasković.
Pored teških uslova za život, porodica Nasković ima dvoje bolesne dece. Opština Ranilug će pomoći da nastave sa potrebnim terapijama u Nišu.
Prema rečima Jevtića, postoji još nekoliko porodica koje su socijalno ugrožene, a ministartsvo na čijem je on čelu će u narednom periodu i njima pružiti pomoć.
„To je naš doprinos onome što je naš posao, a to je borba za opstanak Srba na Kosovu, a bez opstanka neće biti ni povratka onih koji su se odselili“, kazao je Jevtić.
Pojedini meštani Raniluga kažu da je odlazak mladih veliki problem. Međutim ima i onih koji kažu da su uslovi za životi u ovoj opštini odlični.
„Živi se odlično. Za sada nemamo nikakvih problema“, kazao je Sržan Stanković koji živi u Ropotovu.
„Fali dosta toga, ali nije loše. Na primer, nema dovoljno lekara, tu su samo dežurni. Ima dosta nezaposlenih, mladi ljudi odlaze“, kazao je Stojan Tomić iz Raniluga.
„Mislim da je najveći problem što mladi ljudi odlaze iz ovih krajeva“, tvrdi Bora Perić.
U opštini Ranulug živi oko 6. 000 Srba.
Jevtić: ZSO za nas znači život
Ministar za zajednice i povratak u ostavci i potpredsednik u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić ističe da „formiranje Zajednice srpskih opštna za Srbe znači život, a ne politiku“.
Ističe da izrada Statuta nije suštinski problem jer je to, kako kaže, tehnički proces.
„Mnogo važnije pitanje od izrade statuta je pravni okvir. Tu je obaveza Prištine da uskladi svoje zakonske obaveze i regulative kako bi ZSO bila uspostavljena. Kada govorimo oko usvajanja statuta, mi pre svega, mislimo na činjenicu pravne mogućnosti da se ZSO uspostavi na način na koji je to potpisano u Briselu“, rekao je Jevtić.
Jevtić kaže da nema previše poverenja da će se taj proces završiti ove godine.
„Sve više i glasnije se čuju naznake da Priština prosto ne želi da formira ZSO sve dok se ne postigne taj konačni pravno obavezujući sporazum, kompromis ili kako god ga nazivali. Mislim da to sve više oežava taj proces uspostavljanja poverenja. Mi kao politički predstavnici Srba ćemo insistirati na tome da ZSO bude ništa drugo no ono što je potpisano u Briselu.
Podsetio je da je rečeno da će Beograd i Priština uskladiti svoje zakonske regulative kako bi ZSO bila formirana.
„Kada neko kaže da će ZSO biti u skladu sa Ustavom Kosova, zaboravlja na jednu činjencu, a to sam više puta rekao. Da li neko misli da bi neko iz Beograda išao u Brisel da pregovara oko nečega što već postoji u zakonima na Kosovu. Pa naravno da ne. Zašto bi mi pregovarali oko nečega što već postoji. Mi smo otišli tamo da pregovaramo oko nečega što bi srpski narod koji živi na ovim prostorima dodatno dobio. To jeste i suština sporazuma o ZSO.“
Jevtić tvrdi da postoji druga inicijativa koj, kako kaže, više nije nikakva tajna, a koja se zove ZSO+.
„Šta će to biti zaista ne znam. Mislim da je to pitanje za one kojio tome i zvanično pregovaraju ili one koji oko toga budu pregovarali. Ali sa stanovišta i pozicije nas političkih predstavnika Srba, stav je vrlo jasan. Mi želimo ZSO kao mogućnost i mehanizam rešavanja odreenih zivotnih pitanja“.
Govoreći o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, Jevtić je ponovio da stav Srpske liste ostaje isti.
„Poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova neće glasati za nešto što se zove vojska Kosova“.
