Među učenicima škola na Kosovu sve je slabija funkcionalna pismenost, kaže za RTV Kim, profesorka Srpskog jezika u Građevinsko-saobraćajnoj školi Marija Karadžić.
„Ne mogu reći da se baš svi mi trudimo da se najpravilnije izražavamo kada smo u društvu, kod kuće, u nekom našem privatnom okruženju, ali se bar na našim časovima trudimo da pravilno govorimo, da bar učimo, da znamo kako se nešto pravilno kaže. Ja na časovima srpskog jezika insistiram na tome“, istakla je Karadžićeva.
Prema rečima direktorke Narodne biblioteke u Gračanici Brankice Kostić situacija je toliko alarmantna da je na nivou paljenja crvene lampice.
„Mladi ljudi na Kosovu i Metohiji imaju svaku mogućnost da svoju pismenost i govor obogate. Nije stvar u tome kako akcentujemo reči, jer mi smo na specifičnom podneblju, gde se ukrštaju mnogi uticaji. Mladi mogu da se izražavaju gramatički, što je jako bitno, ali je još važnije da imaju širok dijapazon reči. Da im rečnik bude bogat“, kazala je Kostićeva.
Kako bi smo se pravilnije izražavali, a samim tim i obogatili svoj rečnik veoma je važno da čitamo, poručuju sagovornice RTV Kim.
„Čitanje je veoma važno i neophodno, pogotovo u današnjoj eri tehnologije i digitalizacije, naravno da je jedno od presudnih faktora za bolju kulturu i izražavanje, i moram da napomenem da je kako za decu, isto toliko važno i za odrasle jer i mi odrasli sve manje čitamo i sve više vremena provodimo pred ekranima, bilo da su to kompjuteri, televizijski ekrani ili telefoni“, ističe Karadžićeva.
“Potrebno je da knjige budu svuda oko vas kako bi se deca ali i svi ostali navikli na knjigu. Nije važno da li knjigu čitamo nedelju dana, mesec ili tri meseca, knjiga mora biti tu da bi se dete, ali i mi navikli na nju. Nažalost sve je manje ljudi koji imaju tu naviku da obilaze biblioteke. Pohvalno je to što ljudi prave svoje kućne biblioteke, ali je potrebno i da se javne biblioteke obilaze, da se razmenjuju mišljenja, da se knjiga pozajmljuje i šeta iz ruke u ruku,a da naravno pritom bude i otvorena“, objašnjava Kostićeva.
Uz neopravdanu opasku da se u najtananije gramatičke začkoljice ponekad ne razumeju ni najveći stručnjaci smatramo da bi svakako neka osnovna gramatička pravila svi (ili barem oni koji znaju da pišu) trebalo da znaju.
”Dosta pravilno pišem i govorim, mada kada napišem neki tekst uvek dam profesoru srpskog jezika da mi lektoriše, tu i tamo javi se neka greška. Pošto sam pravnik po struci, nama jeste jezik i logika jezičkog jezika veoma bitna u izražavanju i tumačenju propisa, ali mi se greške potkradaju svakako”, rekla nam je Viktorija Živković koja kaže čita svakodnevno.
”Trudim se da donekle pravilno pišem i govorim. To je sve stvar rada, čitanje donekle doprinosi pravilnom pisanju kao i rad na sebi. Prvi savet koji sma dobio na fakultetu jeste da završetak školovanja ne podrazumeva ni prestanak učenja”, kazao je Aleksandar Gudžić koji to i primenjuje.
UNESCO je 17. novembra 1965. proglasio 8. septembar Međunarodnim danom pismenosti. Ovaj praznik prvi put je obeležen 1966. Njegov cilj je da se istakne važnost pismenosti za pojedince, zajednice i društva.
