Ovaj medijski događaj okupio je oko 300 novinara, medijskih radnika, profesionalaca, donosioca odluka iz regiona i šire.
Fokus ovogodišnjeg konferencije je na mlade novinare i njihove potrebe u kontekstu profesionalnog razvoja, ali i na same čitaoce, odnosno njuhovu medijsku pismenost.
Konferenciju su otvorili evropski komesar, Johanes Han, makedonski premijer, Zoran Zaev i predstavnik OEBS-a za slobodu medija, Harlem Désir. Bezbednost novinara, lažne vesti, novinarska profesionalnost, samoregulacija – pitanja su na koja su se trojica uvodnih govornika osvrnula.
Zastrašujuća atmosfera nekažnjivosti
Iako je, kako je Han ocenio, celokupna slika takva da postoji nov i pozitivan trenutak u procesu proširenja, to nije slučaj u oblasti slobode medija, kazao je.
„Ono što je najuznemiravajuće je to što nasilje nad novinarima nije iskorenjeno, čak je u porastu. Prema podacima Regionalne platforme za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, samo je ove godine bilo 11 slučajeva fizičkih napada na novinare u zemljama Zapadnog Balkana. Nerazumni stav onih koji su zaduženi za pronalaženje i osudu počinilaca stvara zastrašujuću atmosferu nekažnjivosti koja u velikoj meri utiče i na slobodno i nezavisno izveštavanje. Sloboda medija ne može da postoji bez nezavisnog i funkcionalnog sudstva,“ kazao je Han.
Osnovna prava ne bi trebalo da se poštuju nego žive
Zato je EU u strategiji za Zapadni Balkan, naglasila važnost očuvanja osnovnih prava – sloboda medija i sloboda izražavanja – koja ne bi trebalo da se poštuju nego žive, istakao je.
„U svim izveštajima o napretku, jasno smo naveli da neće biti pristupa bez zaštite medijskih sloboda i obezbeđivanja radnog okruženja bez zastrašivanja i pritiska za novinare,“ dodao je dalje ovaj evropski komesar.
Ali istovremeno ističe da moraju da se održavaju standardi profesionalnog novinarstva.
„Želeo bih da se dotaknem još jednom pitanja koje je od posebnog značaja za ovaj region: Naša strategija zapadnog Balkana naglašava potrebu pomirenja i mediji mogu mnogo da doprinesu, suprotstavljajući se pojednostavljenim stereotipima i polarizaciji,“ kazao je Han.
„Kvalitetno izveštavanje će uvek posvetiti pažnju složenosti situacija, pokazujući opcije za rešenja i kompromise, umesto agitaciji,“ istakao je.
Novi regionalni program obuke novinara
Kako se ovogodišnji Medijski dani bave edukacijom/obukom, najavio je i novi regionalni program obuke novinara koji bi trebalo da bude uspostavljen do kraja godine. Nada se da će program da ispuni ovaj zahtev.
„Ovo me konačno vodi ka još jednoj temi na kojoj će se raditi: ekonomski uslovi za medije. Jasno je da moramo uložiti više posla, mislim na konkretnu finansijsku podršku u kreiranje novih i održivih poslovnih modela i podsticanje inovativnih medijskih start-up projekata,“ kazao je.
Sloboda govora osnovno ljudsko pravo
Desir je, podsećajući da je sloboda govora fundamentalno ljudsko pravo, naveo da je od jula 2017. više od 40 puta intervenisao i javno i u kontaktu sa vlastima zbog napada na novinare.
„Postignut je napredak u odnosu na situaciju od pre 10 godina, ali ima još posla,“ kazao je, podsećajući na napad na crnogorsku novinarku Oliveru Lekić na koju je pucano iz vatrenog oružja.
„To nije izolovan slučaj, pre nekoliko nedelja došlo je do atentata u Albaniji, novinar je prebijen u BiH. Ne smemo da zaboravimo da postoje slučajevi ubistava novinara koji još nisu rešeni“ – kazao je dalje Desir.
Ukazao je na to i da je jedan od izazova za medije na Zapadnom Balkanu nesprovođenje zakona koji se, kako je naveo, iako važe za dobre – ne sprovode.
I Desir je ukazao na važnost samoregulacije.
„Postoji novo online okruženje i trebalo bi da se podignu profesionalni i etički standardi,“ kazao je.
„Demokratizacija medija treba da znači veću slobodu izražavanja, dosezanje do šire publike. Ako se govori o kredibilitetu informacija, onda to treba da se ojača, trebalo bi da se fokusiramo na kvalitet, a ne na brzinu izveštavanja – to treba da bude osnova novinarstva,“ dodao je Desir, ističući da bi novinari trebalo da se pridržavaju proveravanja činjenica.
Na kraju, poručio je da bi trebalo da se podrže novinari i blogeri koji „rizikuju svoje živote da bi mogli da sruše barijere i otklone predrasude“.
„Treba da im pružamo stalnu podršku,“ zaključio je.
„Neprofesionalni mediji plodno tle za nazadne snage i evro-skepticizam“
Makedonski premijer, Zoran Zaev, istakao je pitanje lažnih vesti, za koje kaže da podrivaju vladavinu prava i pomirenje, ciljajući etničku, religijsku tolerantnost.
Ako se zajedno borimo protiv lažnih vesti odbranićemo se od njih, kazao je.
Za njega je ključ u novinarskoj profesionalnosti.
„Profesija mora samu sebe da uredi i da se drži visokih standarda norme,“ podcrtao je navodeći da bi vlade i svi politički činioci trebalo da podržavaju ove norme.
O medijima na Zapadnom Balkanu kaže, međutim, da ima „malo časnih izuzetaka“, te da su neprofesionalni mediji plodno tle za „nazadne snage, evro-skepticizam“.
„Kao da neko ne želi da izađemo iz ovog bureta baruta u kojem smo,“ kazao je.
Istakao je i da je objektivno izveštavanje ključno za izgradnju demokratije, a da je odgovornost na političkim liderima da garantuju slobodu medija, uključujući bezbednost samih medijskih radnika i omogućavanje obezbeđivanja uslova za dostojanstven rad.
„Sloboda medija je ljudsko pravo, ali zloupotreba vodi ka ugrožavanju bezbednosti svih nas na zapadnom Balkanu,“ zaključio je Zaev.
