LGBT zajednica je jedna od najdiskriminisanijih zajednica na Kosovu, bilo u privatnoj ili javnoj oblasti. Njihova osnovna ljudska prava, poput prava na stanovanje, pristupa zdravstvenim uslugama se ne poštuju, istakla je Trina Binaku iz Inicijative mladih za ljudska prava.
“Istraživanja iz 2012. godine pokazuju da je Kosovo najhomofobnija zemlja na Balakanu. 97 % anketiranih je izjavilo da ne bi prihvatili nekog iz porodice, pa ni svoje dete ako bi se ono javno istupilo i reklo da pripada ovoj zajednici. Mislim da i bez prisutpa ovom istarživanju, mi možemo videti kako se tretiraju pripadnici ove zajednice i možda čak i osobe koje ne pripadaju ovoj zajednici a izgledaju kao da pripadaju. Mi vidimo da se i u školama mnogo dece prihički uznemirava zbog predrasuda jer neko nekome liči ili ima ponašanje kao žena i onda njega kvalifikuju kao deo LGBT zajednice”, kazala je Binaku.
Ona smatra da na Kosovu nedostaje bazična edukacija, odnosno osnovno vaspitanje o prihvatanju svih zajednica koje žive na Kosovu. Naglasila je da kosovsko društvo ne samo da diskiriminiše LGBT zajednicu već i žene, kao i pripadnike drugih nacionalnosti i rase. Ističe da se poslednjih godina stvara lažna slika o tome da je situacija bolja, ali da je u praksi drugačije.
„Puno problema izbija na površinu kada nema osnov da se podrži zajednica. Recimo, Kosovo nema prihvatnih centara za LGBT zajednicu i dešava se da kada se ovim ljudima ugrožavaju životi na Kosovu jer pripadaju toj zajednici, oni moraju biti upućeni u Albaniju. To je veoma jasan nedostatak kada je reč o podršci i pomoći koju treba pružiti LGBT zajednici. To je problematično jer bi Vlada tu pomoć trebalo da pruža, međutim, kao i uvek vlada donosi deklaracije i zapravo je ona ta koja stvara zakone i prostore gde se ova zajednica diskriminiše”, rekla je Binjaku.
O položaju LGBT zajednice na Kosovu lepe vesti nemaju ni u instituciji Ombudspersona koja o tome jednom godišnje izveštava Skupštinu Kosova. Prema rečima Marije Radulović, na Kosovu su još uvek izraženi homofobični stavovi o pripadnicima ove zajednice.
“I dalje je ta zajednica marginalizovana i situacija je daleko od zadovoljavajuće. Sa druge strane, ono što smo naglasili u izveštaju je da postoji neki mali pomak u tom smislu da LGBT zajednica više nije toliko tabu tema na Kosovu. Takođe bih pomenula Paradu ponosa koja se već drugu godinu dešava bez incidenata i takođe je zabeleženo povećanje aktivnosti civilnog sektora u smislu podrške LGBT zajednice. Ali opet, sve to nije dovoljno da možemo da kažemo da je njihova situacija dobra. Ne, njihova situacija nije dobra i oni se svakodnevno susreću sa problemima”, kazala je Radulovićeva.
Međutim, ono što je pozitivno, bar po rečima Kristine Mari novinarke iz časopisa Kosovo 2.0. je da je razbijena kultura ćutanja o LGBT populaciji i da se o njima ipak govori. To, međutim, još uvek ne znači da su oni prihvaćeni u društvu.
„Ako nemaju podršku porodice, ekonomsku samostalnost vrlo je teško opstati, živeti bez te podrške. Možemo spomenuti i institucionalnu podršku. Kada govorimo o zakonodavstvu, vrlo je napredno kao zakonodavstvo, međutim, većina na nedavno održanoj Paradi nam nije dala odgovor da je sve ok”, kazala je Mari.
Najveći doprinos poboljšanju prava LGBT populacije dale bi javne debate na tu temu, smatraju učesnice današnje debate u Medija centru u Čaglavici. Za sada, kažu one, većina pripadnika gej populacije živi ili dvostrukim životima, a mnogi su zbog svoje seksualne orijentacije proterani iz svojih kuća ili žive u toksičnoj klimi gde trpe psihološko pa i fizičko nasilje.
