Nepriznavanje brakova, registracija smrti, kao i rođenja deteta u kosovskom sistemu, samo su neke od glavnih prepreka za dobijanje kosovskih dokumenata
Milica Andrić, autorka izveštaja ”Civilna registracija na Kosovu birokratska noćna mora’’ kaže da su najveće prepreke građana na severu za dobijanje kosovskih dokumenata loš prevod administrativnog uputstva, neprihvatanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih koja je izdala Republika Srbija na teritoriji Kosova, ali i poteškoće prilikom dobijanja ekstrakt izvoda.
“Problem nastaje u tom prvom koraku kod ljudi koji pokušavaju da izvade ekstrakt. Do juna prošle godine 2017 kada je na snazi bilo administrativno uputstvo. Prethodno najveći problem je bio sa prevodom. Dakle, vi ste u originalnoj verziji na albanskom i na egleskom imali spisak, to je bio član 3, tog administrativnog uputstva. Imali ste ispisana četiri kriterijuma od kojih jedan možete da ispunite da biste dobili državljanstvo. Znači da ste rođeni na Kosovu pre 1. januara. 1998, da vam je makar jedan roditelj u tom periodu rođen na Kosovu, dakle ovo je sve ili ili. Ili da ste živeli na Kosovu možete da dokažete bar pet godina pre 1. januara. 1998 i da ste nakon konflikta bili zavisno lice, ali ta kategorija je manje bitna. I dok je u verziji na engleskom i albanskom jeziku pisalo da treba da ispunite jedan od tih uslova, u srpskom jeziku je to bilo prevedeno da morate da ispunite jedan od tih uslova, a bilo je prevedeno trebate da ispunite sledeće uslove. To nije svaki službenik tako tumačio, naravno bilo je službenika koji su tumačili na ispravan način, ali je bio dobar deo slučajeva koji je odbijao da prihvati. To je bio prvi kriterijum zbog kog bi vas odbili“.
Nepriznavanje brakova, ali i registracija smrti roditelja, odnosno rođenja deteta u kosovskom sistemu, dugo su bile neke od glavnih prepreka za dobijanje kosovskih ličnih karata. Međutim odlukom Vlade Kosova kojom je moguće da na osnovu srpskih izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih izdatih do 14. septembra 2016. izvršiti upis civilnog stanja, odnosno verifikovati brak ili registrovati rođenje ili smrt članova porodice u centralnom kosovskom registru građana Milica Andrić, autorka izveštaja kaže da je ona počela da se sprovodi, ali ne u potpunosti.
“Od jula ove godine doneta je nova odluka Vlade kojom se eksplicitno kaže da se za potrebe registracije u taj centralni civilni registar građana priznaju sva dokumenta ilegalnih srpskih institucija na Kosovu, izdata nakon 10 juna, odnosno 11 juna 1999 godine do 14. Septembra 2016. godine. To znači da svi ljudi koji su se venčali i imaju dete nakon 14. Septembra 2016 ne potpadaju pod jurisdikciju ove odluke, dakle oni su isključeni iz ove mogućnosti”.
Miljana Šćekić pravna savetnica u regionalnoj kancelarije Ombudsmana u Severnoj Mitrovici rekla je da iako nova odluka nije sveobuhvatna jer isključuje period nakon septembra 2016, ipak predstavlja pozitivan iskorak jer će pre svega omogućiti upis dece koja su se na Kosovu rodila nakon juna 1999, ali i registraciju smrti roditelja što će olakšati ostavinske rasprave.
“Kakva god da je nije sveobuhvatna, ali obuhvata na prvom mestu kategoriju dece, jer deca su jedna od najugroženijih i najosetljivijih kategorija društva. A nekih 15, 16 godina obuhvata koliko je pokriveno ovom odklukom to je period kada deca uopšte nisu mogla da budu upisana u amične knjige Kosova. Znači ta deca koja su rađana u tom priodu u kosovskom sistemu nisu bila prepoznata. I to je veoma lose”.
Iako usvojena još jula ove godine, ova odluka vlade Kosova na Severu se sprovodi tek od septembra, a na konferenciji su izrečene i reči kritike prema institucijama, političkim zvaničnicima i prema medijima zbog izostanka adekvatne informacije u javnosti o ovoj promeni u civilnoj registraciji u kosovskom sistemu.
“Tu odluku treba da publikuje i objavi onaj ko je doneo i da publikuje i šta mu je cilj i zašto je doneo i da jednostavno što bi rekli i da se sprovođenje te odluke podrđi. Međutim to je izostalo, takođe moje mišljenje das vi izbegavaju, verovatno jer smatraju da to nije njihov posao. Mi ne možemo da jurimo ljude po ulici I da ih obaveštavamo” rekla je Miljana Šćekić pravna savetnica u regionalnoj kancelarije Ombudsmana
Konferenciju “Civilna registracija na Kosovu birokratska noćna mora’’ organizovala je nevladina organizacija LINK u patnerstvu sa TV Mrežom, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.
