Bolesti zavisnosti predstavljaju hronična oboljenja mozga koja snažno utiču na pojedinca, njegovu porodicu i društvo u celini. Najčešće među njima su narkomanija i alkoholizam.
U bazi podataka nevladine organizacije „Lavirint“, registrovana su 1.372 narkomana, kaže izvršni direktor Safet Bljakaj i dodaje da su od tog broja 4,8 odsto pripadnici srpske nacionalnosti. Bljakaj objašnjava da se u ovu statistiku ne ubrajaju osobe koje koriste marihuanu ili su nekad u životu povremeno koristile drogu.
„Kada je reč o narkomanima, brojke nam ne daju potpunu sliku. Zbog toga smo skloniji analizi problema. Mi imamo podatak, ali postoji nešto što se zove ’tamna brojka’, tu spadaju osobe koje nisu tražile pomoć, koje nisu nigde registrovane“, tvrdi Bljakaj.
Da bi se bolesti zavisnosti uspešno lečile jako je bitno da se primeni kompletan progam lečenja u kojem učestvuju zavisnik, njegova porodica i čitav terapeutski tim, tvrdi psihijatar i psihotarapeut KBC-a u Gračanici Mirijana Tadić.
„Upravo zato što se pojednostavljuje lečenje bolesti zavisnosti i što se tretiranje apstinencijalne krize smatra lečenjem, imamo statistički visok broj recidiva, odnosno vraćanja u bolest“, objašnjava Tadićeva.
Tadićeva dodaje da se u Kliničko bolničkom centru u Gračanici javljaju osobe koje imaju problema sa alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama. S obzirom da proces lečenje traje dugo, oni se, prema njenim rečima, uglavnom upućuju u specijalizovane ustanove za lečenje bolesti zavisnosti.
Psiholog i porodični psihotarapeut Aleksandra Turković Dimitrijević kaže da ima mnogo simptoma na osnovu kojih roditelji mogu da ustanove da njihovo dete koristi psihoaktivne supstance, a neki od njih su promena navika i ponašanja.
„Porodica u kojoj postoje konflikti, problematični odnosi na relaciji bračnih partnera je puna tenzija. Dete će kada dođe u period u kojem želi da pobegne iz te situacije, lako skliznuti u vršnjačku grupu gde, naizgled, takvih tenizija nema ili koja omogućava da korišćenjem nekih supstanci te tenzije budu smanjene. Upravo zbog toga kažemo da je način na koji roditelji rade sa decom i formiraju njiove stavove i vrednosti najznačajnija dobit koju ostvaruju“, kazala je Dmitrijevićeva.
Bajram Nuhiu iz Odeljenja Policije Kosova za borbu protiv trgovine narkoticima kaže da su marihuana i kokain droge koje se najčešće koristi na Kosovu, a regioni u kojima je zabeleženo najviše slučajeva trgovine i korišćenja su Priština, Prizren i Uroševac.
Debatu „Narkomanija i alkoholizam na Kosovu – kako se boriti protiv poroka koji uništavaju mlade“, organizovao je Medija centar Čaglavica, Kancelarija Evropske unije na Kosovu, BIRN Kosovo i Asocijacija novinara Kosova.
