Ionako loše životne uslove ovim ljudima dodatno otežavaju hladni dani.
„Grejemo se na struju, ali kad nestane struja, vrlo je teško. Kontejner je od gvožđa i ohladi se za 10 minuta. Ako nestane struja ne znam kako ćemo, drva nemamo. Uslovi su katastrofalni. Vidite gde živimo u 10 kvadratnih metara. Nemamo mašinu za veš, voda sutra može da smrzne i da ostanemo bez nje“, kazao nam je Zoran Ilić.
„Zima je veoma hladna, kao u mrtvačnici, a leti pretoplo. Dok ima struje biće dobro, a kad nestane, onda ćemo se pokrivati jorganima“, rekla je Svetlana Danić.
„Zimi je katastrofa, baš je hladno. Ja sam zagradio ovaj kontejner kako bi ga malo zaštitio da mi ne pada sneg i da mi ne duva. Supruga mi boluje od tumora, ali koga je to briga“, kazao je Vekoslav Ulamović.
Stanare ovog kontejnerskog naselja muči i najezda bubašvaba, koja nakon dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije nije u potpunosti sanirana.
„Imali smo bube u kontejneru, sve su nas po telu izujedale. Pozajmljivali smo novac da se lečimo, rekli su nam prvo da je šuga, (davali su) još neke dijagnoze. Sad ih ima manje zato što je hladno, ali ih ima, ne samo kod mene nego kod svakoga. Ovo je ruglo Srbije, ovi kontejeneri ne bi trebali da postoje“, kazao je Zoran Ilić.
„Ostaju nam fleke po telu od bubašvaba. Ovde je katastrofa da se živi“, dodao je Ulamović.
U kontejnerskim naseljima na Padilištu i u blizini KBC-a u Gračanici živelo je oko 50 porodica. U međuvremenu, je oko 35 porodica dobilo kuće i stanove, koji su izgrađeni sredstvima Republike Srbije, a naselje „Voćar“ je 2016. zatvoreno.
