Zvonko Živković iz Đakovice sa suprugom i troje dece živi u Lapljem Selu. Opština Gračanica je 2014. godine ovoj socijalno ugroženoj porodici dodelila stan. Međutim, njihovi problemi se tu ne završavaju.
Zvonkova supruga Silvana, kojoj je nedavno operisan tumor na mozgu, bori se sa epilepsijom. Živkovićeva mesečna zarada od 25.000 dinara nije dovoljna za lekove neophodne Silvani i školovanje troje dece.
“Radim privatno kako bih kupio hranu, a za odeću i obuću ne treba nam toliko. To nam uglavnom poklanjaju ljudi koji znaju u kakvim uslovima živimo i ne stidimo se toga. Novca ponekad nema dovoljno čak ni za hranu i kupovinu lekova. Stiže zima, nemamo drva, nemamo zimnicu, nismo platili vodu i struju“, priča Zvonko.
Živković ističe da mu najteže pada to što ne može svojoj deci da obezbedi džeparac za užinu.
“Najteže mi pada to što sva deca imaju para za užinu i jedu, a moja gledaju i čekaju da im neko da pola kiflice ili bureka. To je prvo, a drugo su knjige“, kaže on.
Iako je školska godina počela pre mesec dana, Violeta, Viktor i Vitali nemaju udžbenike. Nakon što je Zvonko uputio molbu Odeljenju za obrazovanje Opštine Gračanica, dobili su polovinu udžbenika za sedmi razred. Posle toga je podigao akontaciju iz firme u kojoj radi i kupio knjige za drugi razred, ali Viktoru još uvek nedostaju udžbenici za šesti razred.
“Meni nedostaju knjige, ali moja najveća želja jeste da mi mama ozdravi. Knjige uglavnom pozajmljujem od drugova iz odeljenja. Dobar sam đak, treniram košarku, a kada je mama u bolnici, završavam i kućne poslove i sve postižem“, kaže jedanaestogodišnji Viktor Živković.
Direktorka opštinskog Odeljenja za obrazovanje Gordana Toskić kaže da sektor kojim ona rukovodi nije nadležan da pomaže pojedinačnim slučajevima.
“Ono što sam ja mogla da uradim ispred svog odeljenja i opštine jeste da kontaktiram direktore škola i zamolim ih da se potrude, da im nekako izađu u susret i pomognu. Ponudila sam da se udžbenici fotokopiraju i da im na taj način izađemo u susret“, kaže Toskićeva.
Silvana Živković kaže da nemaju dovoljno novca ni za sve lekove koji su joj preko potrebni. Dodaje da je bila i u socijalnoj službi, međutim, nikavu pomoć nije dobila. Kroz suze, objašnjava da joj najteže pada to što ne može da radi, kako bi svojoj deci obezbedila bolje uslove za život.
“Najteže je kada ustanem ujutru. Deca traže da jedu, a ja nekad nemam šta da im pružim“, kaže Silvana.
Živkovići apeluju na ljude dobre volje da im pomognu.
