Na centralnom Kosovu je sve manje ljudi koji se bave nekom zanatskom delatnošću. Iako se, kako pojedine zanatlije tvrde, od ovog posla može solidno živeti, mladi ljudi nisu zainteresovani za ovakve poslove.
Jovica Nedeljković iz Lapljeg Sela je po zanimajnu mašinbravar i varilac. U svom dvorištu ima malu, ali funkcionalnu radionicu. Kaže da posla ima i više nego dovoljno, ali nema onih koji bi mu pomogli.
„Ja uvek tražim pomoćnika. Dođe neko na dva-tri dana, ali nije zainteresovan. Mašinska škola u Preocu je veoma slaba. Ja sam nudio da učenici koji upišu tu školu, kod mene dolaze na praksu. Džabe je da profesor priča o varenju i bušenju ako on nema praksu, ali deca neće“.
Nedeljković tvrdi da se od zanata može živeti.
„Kada dođe majstor da popravi bilo šta, bez 20 evra ne može da prođe. Majstor je zaradio svoju dnevnicu, što znači da ima platu bar 300 evra, ako mu ostatak ode za gorivo i materijal. Ja imam malu penziju, ali mnogo više zarađujem kao majstor i od toga živim“, tvrdi Nedeljković.
Da se od zanata može živeti kaže i Ružića Vasić iz Gračanice koja više od 30 godina radi kao krojačica.
„Da ovo rade mladi ljudi, mogli bi lepo da žive. Ovde je veća plata nego u državnim institucijama, ali neće. Moj sin radi kao konobar, njemu je bolje da radi to, nego da radi ovde. Teško je ovo za njih, nisu navikli“, kaže Vasićeva.
Despot Makisimović ima 93 godine i bavi se obradom drveta. Kaže da ima 30 unuka i praunuka ali niko od njih ne želi da nauči posao kojim se on bavi.
„Neće da rade ovaj posao zato što treba da se radi kvalitetnije. Da se obrati pažnja na estetiku, pronađe odgovarajuće drvo“, kaže Maksimović.
Kada bi mladi ljudi vreme koje potroše u traženju posla upotrebili za učenje nekih od zanata koji polako izumiru, možda bi statistički podaci o nezaposlenosti i siromaštvu bili drugačiji.
