Vremenski uslovi su jedan od presudnih faktora koji utiču na prinos posejanih poljoprivrednih kultura.
Ekstremna hladnoća i jaki mrazevi ošetili bi useve da nije bilo snežnog pokrivača koji ih je početkom godine štitio, objašnjava inženjer poljoprivrede Marko Kostić.
„Stanje useva za sada je dobro. Hladnije noći malo lošije utiču na voće, ali to nije opasno… Što se tiče radova u polju, trenutno se baca đubrivo, u toku je prehrana pšenice, a ljudi bi polako trebali da se spremaju za njeno prskanje“, kaže Kostić.
Poljoprivrednik iz Gračanice Žika Kostić obrađuje 14,5 hektara zemljišta. U njegovom vlasništvu se, od ukupne površine zemlje koju obrađuje nalazi samo 1 hektar, dok ostalo uzima u zakup.
Ove godine je na 13 hektara posejao strna žita, a ostalo je pod voćnjakom. Ističe da je zadovoljan stanjem u kojem se usevi nalaze.
„Ko se bavi poljoprivredom ’zeva’ u nebo. Šta će biti videćemo… Prošle godine su cene bile razočaravajuće, a imali smo dosta dobar rod žita. Zamislite kada od 20 evrocenti, padne na 14, a sada je i manje, uzimali su za 13 ili 12“, kaže Kostić.
Poljoprivrednici ni ove sezone nisu zadovoljni otkupnom cenom od 14 centi po kilogramu. Kada su uzmu u obzir svi rashodi prilikom setve i žetve, poručuju da se samo od poljoprivrede ne može živeti.
„Prodali smo dosta žita, ali to ne pokriva troškove koje smo imali. Plaćamo oranje, đubre, žetvu… Staviću tablu da prodajem kuću i idemo“, kaže Verica Sekulić iz Livađa.
„U današnjim uslovima, ne može se živeti od zemljoradnje. Meni je to dodatna delatnost, deda i otac su mi to radili, a ja sam preneo i na decu. Dobro bi bilo kada bi se ljudi malo više angažovali oko poljoprivrede, da više cene taj rad“, kaže Žika Kostić.
Iako mladi na centralnom Kosovu nisu zainteresovani za ovu vrstu posla, ima i onih za koje obrađivanje poljoprivrednog zemljišta, kao i radovi u polju, predstavljaju tradiciju koje se i dalje drže.
„Moja porodica se tradicionalno bavi poljoprivredom, pa im ja pomažem u tome“, kazao je Miroslav Karadžić iz Lapljeg Sela.
Centralno Kosovo je pogodno za gajenje strnih žita, poslednjih godina je zastupljeno voćarstvo, dok je sve više onih koji odlučuju da se bave malinarstvom.
