Sa njenim stavom složili su se i ostali sagovornici debate, Jelena Kleut sa odseka za medije i komunikaciju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Društva novinara KiM Budimir Ničić.
Profesija je dovedena do nerealno niskih grana kada novinar bira da li će se baviti svojim poslom časno i pošteno i rizikovati svoju bezbednost, gubitak posala i platu kojom izdržava porodicu ili će izbegavati istraživanje o nekim tzv.“vrućim“ temama koje zanimaju društvo, a koje uticajnoj strukturi i nisu u interesu. I ova situacija se, po priči troje učesnika debate, ne razlikuje bitno na Kosovu i u centralnoj Srbiji .
Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić ističe da nerešavanje dosadašnjih napada na novinare i nedostatak pravnog akta koji bi sankcionisao napade na novinara kao na službena lica, osim što šalje jako lošu poruku koja ohrabruje eventualne napadače, znatno utiče i na činjenicu da se jako mali broj kolega na Kosovu iz srpske zajednice uopšte i odlučuje da se bavi nekom temom koja izlazi iz okvira dnevnog izveštavanja.
Ničić je podsetio na činjenicu da je 95% slučajeva napada na novinare sa Kosova ostalo nerasvetljeno do danas. Kada su u pitanju nestali i ubijeni novinari u periodu od 1998. do 2005. godine, taj učinak je stoprocentan za šta je prema njegovom mišljenju direktan krivac UNMIK koji nije pravovremeno sprovodio istragu.
Sanja Sovrlić dodaje da osim nedostatka sistema koji bi zaštitio novinara koji istražuje o aktuelnim društvenim problemima, novinar je izložen i stalnim verbalnim napadima u kojima je svako ko se bavi istraživačkim novinarstvom okarakterisan kao izdajica i državni neprijatelj. Ona je skrenula pažnju i na jako lošu finansijsku situaciju koja takođe utiče na rad novinara. Medijske kuće koje imaju i kadrovskih i finansijskih mogućnosti da se bave istraživačkim novinarstvom to ne čine, dok one takozvane nezavisne kuće niti imaju ljude za zahtevne priče niti su finansijski sposobne.
I Jelena Kleut se složila sa tim da ni jedna nadležna institucija, kako na Kosovu, tako ni u centralnoj Srbiji, ne rešava slučajeve napada na novinare u bilo kom smislu. Ono što je prema njenim rečima veliki problem jeste i činjenica da je sve češći govor mržnje prema novinarima koji se bave temama koje donose istinu o nekim velikim društvenim problemima, kao i nepostojanje odgovora javnosti na te osude i žigosanje istraživačkih novinara.
Gošća iz Novog sada naglasila je da upravo takva situacija u medijima demotiviše i studente koji su se opredelili da budu medijski poslenici.
Govoreći o tome koliko način finansiranja medija na ovim prostorima utiče na objektivnost u radu, panelisti su se složili da je i na tom polju situacija jako konfuzna. Osim što nema transparentnosti kada je u pitanju raspodela sredstava lokalnih samouprava u okviru projektnog finansiranja, bitan je njihov uticaj na to kako će i o čemu izveštavati mediji koji su sagledani u okviru raspodele tih sredstava.
Na pitanje prisutnih građana da li je situacija ista i u medijima koji su korisnici sredstava inostranih donatora, Ničić i Sovrlićeva odgovorili su da do sada nije bilo tako i da nisu imali cenzuru u izveštavanju.
Interesovanje građana i za ovu debatu Mitrovičkog društvenog kluba bilo je veliko.
