O dobroj saradnji između Privredne komore Kosova i Privredne komore Srbije priča se u Njujorku, Parizu, Berlinu i drugim svetskim metropolama. Svugde,samo ne na Kosovu, kaže Safet Grdžaliju, ističući da je u Prištini važnija politička a ne ekonomska agenda.
„Ovde dobra vest nije vest, ali od normalizacije odnosa ne treba imati strah. Trebamo shvatiti jednu stvar da je trgovina kao voda, sama pronalazi svoje puteve. Ono što mi radimo kao komore je da samo jačamo dijalog, jačamo partnerstvo, eliminišemo barijere. Mi imamo dnevne kontakte, svaki dan komunicirao. Na kraju krajeva, nemamo više vremena za eksperiment jer dovoljno smo gubili i ako i dalje nastavimo da trošimo energiju u pokušaju da ulepšavamo prošlost, mi ćemo se izgubiti u budućnosti“.
Grdžaliju pohvalno govori o svom kolegi iz Srbije Marku Čadežu koji je poslednje tri godine otvarao privredni sajam u Prištini.
„Imamo istu viziju, da ekonomska saradnja bude taj pokretač gradnje budućnosti sviju nas. Na kraju krajeva, niko ne može da nas natera na silu da se volimo, ali ko nam brani da sarađujemo, jer od te saradnje će biti pozitivnih efekta za sve nas“, kazao je Grdžaliju.
Međutim, dobru saradnju u trgovinskim odnosima znatno je narušila odluka kosovskog ministra trgovine Bajrama Hasanija da uvede posebnu taksu na uvoz brašna iz Srbije. Očekivanja Grdžalijua da će taj problem biti uskoro rešen i da politika tu nije umešala prste nisu ispunjena.
„Poslovna saradnja je sto koraka ispred politike. Ako mi pravimo barijere jedni drugima ne doprinosimo našoj budućnosti, a svima nama je interes budućnost. Vi ako slušate naše političare, bilo ovde ili u Beogradu, po celi dan pričaju o nekoj normalizaciji odnosa a na kraju sam došao do jednog zaključka da upravo ti ljudi koji pričaju o noramlizaciji imaju strah od noramalizacije, a to je velika greška. Jer ovo što se događa da se takmičimo ko će više napraviti barijera mislim da će za nove generacije koje će doći biti inspiracija za humor, za crtane filmove i stripove i za satiru, a nama to ne treba. Zato postoji dijalog“.
Upravo dijalog, po rečima Grdžalijua, može rešiti problem sa uvozom brašna iz Srbije.
„Ne trebaju tu neke tenzije, ne treba od svega toga napraviti neki spektakl jer ako mi to nećemo rešiti hoće neko treći a barijere ne idu nikome u prilog a najmanje našim ekonomskim odnosima“.
Bez obzira na povremene prepreke, Srbija je najveći izvoznik na Kosovo. Trenutno, Kosovo iz Srbije uvozi robu u vrednosti od 430 miliona evra. Kosovo sa druge strane izvozi mnogo manje, ali je prema podacima Carine, izvoz u Srbiju u ovoj godini porastao za 40 procenata.
„Upravo je to dobprinos dijalogu i saradnje koja će u budućnosti biti još bolja i još pozitivnija“, očekuje Grdžaliju.
Kosovo predsedava Ceftom naredne godine
Kosovo od 2018. godine predsedava Ceftom, za predsednika Privredne Komore Kosova Safeta Grdžalijua to je prilika za promociju mira u reigonu.
Međutim, na odbijanje zahteva da Kosovo samostalno nastupa u okviru Cefta sporazuma, bez Unmika, ne treba gledati negativno, smatra Grdžaliju.
„Ja mislim da je bitno biti deo tog procesa, a ne da uvek budete pobednik. U tom kontekstu, sama činjenica da će Kosovo biti u tom položaju je psihološka prednost. Druga stvar, eliminisanje Unmika nije nadležnost Kosova, ni regije, jer je to ipak jedna viša razina dogovora i u tom kontekstu meni je bitno da čovek u čoveku nađe ono što želi. Jer, ako tražite nešto pozitivno onda ćete to naći, ali ako tražite ono što ne valja i to ćete naći. Nama je bitno da imamo tu pozitivnu energiju, da gledamo u budućnost i da jednostavno kroz rad, angažovanje i doprinos regiji amortiziramo moralno. Suština je da gledamo u budućnost, a ne da se zakačimo za neke stvari koje imaju daleko političku težinu, a ne ekonomsku. A nama je potrebna ekonomska perspektiva“.
Na pitanje koliko je Kosovo pogodno područje za strane investicije i otvaranje novih kompanija, Grdžaliju kaže da je nažalost problem što se na Kosovu više proizvodi politička. a ne ekonomska agenda.
„U državi dominira politička agenda i ko će onda doći i ko će biti taj koji je zainteresovan da investira na Kosovu. Mislim da mi moramo raditi puno toga da promovišemo pozitivne slučajeve, i da jednostavno budemo što agresivniji što se tiče te ekonomske diplomatije, jer jednostavno imidž Kosova, ta percepcija koja je kreirana oko Kosova je jako negativna“, kaže Gržaliju podsećajući da su na to uticali pojedini politički događaji.
