Istraživanje je sprovedeno sredinom 2021. među osobama starosti od 65 do 85 godina na teritoriji Albanije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Srbije i Kosova.
Prema istraživanju, osam od deset starijih lica, odnosno 79%, smatra da je umereno ili izuzetno usamljeno.
Podaci iz istraživanja otkrivaju da, pored nedostatka konkretne podrške, faktori rizika za usamljenost uključuju i nedostatak društvenih kontakata, nedostatak osobe sa kojom bi se provodilo prijatno vreme i nizak nivo socijalnog samopouzdanja.
S druge strane, istraživanje je pokazalo određenu povezanost između nivoa emocionalne podrške i usamljenosti, dok su neki od drugih faktora rizika samo blago povezani sa usamljenošću: samački život, generalni nivo sreće, obraćanje za pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem, poteškoće sa sluhom, nedostatak pozitivne društvene podrške i osećaja bliskosti.
Brojne druge demografske mere takođe nisu bile povezane sa usamljenošću: bračni status, rod, život u urbanim ili ruralnim sredinama, zadovoljstvo finansijskom situacijom, sveukupno zdravstveno stanje, pristup i korišćenje interneta, vrste društvenih aktivnosti pre ili tokom pandemije kovid-19.
Faktori rizika variraju u zavisnosti od zemlje/teritorije, iako su nivoi usamljenosti bili slični u svih šest zemalja/teritorija pokrivenih istraživanjem.
Istraživanje preporučuje usvajanje nacionalnih politika koje štite prava i dostojanstvo starijih osoba, sa naglaskom na zdravlje i dobrobit, i naglašava potrebu za programskim promenama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, kako bi se obezbedila konkretna podrška starijim osobama.
Promene mogu uključivati medicinske kućne posete, volontere/ke u zajednici za pružanje svakodnevne podrške, telefonsku ili virtuelnu medicinsku i socijalnu podršku. Razvijanje ciljanih grupnih aktivnosti, u dnevnim centrima ili sličnim prostorima za zdravo i aktivno starenje, može biti jedan od efikasnih načina za stvaranje i širenje društvenih mreža starijih ljudi i pružanje konkretne podrške zajednici.
„Zaključak da je nedostatak konkretne podrške značajan faktor rizika za usamljenost jasan je pokazatelj potrebe za buduće uključivanje u rešavanje izazova usamljenosti među starijim osobama. Praćenje ovih pokazatelja može dati pravi smer podršci zdravom starenju ljudi u regionu“, rekla je profesorka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Tara Kek, koja je vodila istraživanje.
„Ovo istraživanje nam pomaže da bolje razumemo faktore rizika za usamljenost i pronađemo načine kako bismo smanjili učestalost usamljenosti u starijoj dobi. Pandemija KOVID-19 je usmerila pažnju na probleme sa kojima se suočavaju mnogi stariji ljudi, ali i pružila priliku za suočavanje sa usamljenošću i napredak u stvaranju društava za sve generacije“, rekla je direktorka UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju, Đulija Valeze.
U istočnoj Evropi stanovništvo ubrzano stari zbog produženog životnog veka, niske stope fertiliteta i visoke stope migracija.
U ovom kontekstu, ključno je da se ljudima osigura dobro zdravlje u starosti, kao i aktivno učestvovanje u društvenim aktivnostima – ističu iz UNFPA.
