Zločini iz mržnje na Kosovu imaju posebnu težinu jer njihovi akteri na taj način žele da upute poruku, ne samo pojedincu, već čitavoj grupi da nisu ravnopravni građani ovog društva. Nerešavanje takve vrste incidenata dovodi do osećaja nestabilnosti, nebezbednosti ali i nepoverenja žrtava u institucije, ističe autor publikacije „Potencijlni etničko motivisani incidenti na Kosovu – ružna priča koja nikada nije ispričana“, Nenad Maksimović, inače izvršni direktor Centra za mir i toleranciju (CPT).
“Ovakva osećanja dodatno ometaju integraciju i razvoj poverenja u institucije, pre svega. Ako se to ne rešava kako valja efekti ovoga su dugoročni i taj osećaj nepoverenja u insitucije među manjinama je na veoma niskom nivou, dok su osećaji ranjivosti, osećaji ugroženosti u kosovskom društvu veoma prisutni”, ukazao je Maksimović
Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović smatra da je vreme da se Srbi i Albanci izvuku iz odnosa ljubavi i mržnje i da počnu međusobno da se poštuju. Uticaj straha koji je prisutan prema srpskoj zajednici, kako kaže, dovodi do toga da srpski narod odlazi sa Kosova.
“Srbi su danas ugroženi, Srbi nestaju sa Kosova, to nije samo srpski problem. Otavićete mržnju da preživi i daćete mogućnost da se i dalje čini zlo”, poručio je ovom prilikom Stojanović predstavnicima kosovskih institucija.
Sa druge strane, predstavnik Kosovske policije, pukovnik Fahredin Verbovci mišljenja je da policija dobro radi svoj posao, da su u njenom radu uključeni i predstavnici srpske zajednice, te da je poverenje u ovu službu najveće.
“Kroz različite ankete se može videti da je Policija institucija kojoj se najviše veruje, a to je rezultat saradnje sa drugim akterima bilo lokalne, bilo određene grupe”, kaže Verbovci.
Na Verbovcijevu konstataciju, reagovao je Stojanović koji je istakao da su nedavna istraživanja koje je sprovela jedna nevladina organizacija sa severa Kosova pokazala da je poverenje naroda u policiju u Gračanici najmanje.
“Gotovo 65% ispitanika je istaklo da ne veruje policijskoj stanici u Gračanici. Postoji i tendencija smanjena broja prijavljenih slučajeva, ljudi sve ređe prijavljuju slučajeve i krađa i maltretiranja”, kaže Stojanović ističući da prilikom prijavljivanja incidenata često nailaze na “negativan tretman od strane policije”.
Jedan od nerešenih etnički motivisanih incidenata koji je danas naveden je primer učestalih napada na porodicu Stojković u selu Paralovo u opštini Novo Brdo.
Nenad Maksimović je upozorio da je u tom slučaju porodica Stojković podnela 17 krivičnih prijava protiv albanske porodice Ibiši koja ih maltretira poslednjih godina.
Verbovci, međutim, kaže da to nisu etnički motivisani napadi. “Kosovska policija ima činjenice da taj slučaj nema ništa sa zločinom iz mržnje, radi se o imovinskom sporu i problemima. Policija je rešena da ove slučajeve reši veoma ozbiljno”, kaže Verbovci.
Autor publikacije je napomenuo da je prilikom istraživanja zaključio da je broj registrovanih incidenata u Kosovskoj policiji mnogo manji nego u međunarodnim organima na Kosovu, poput OEBS-a, UNMIK-a i EU. Maksimović, ali i ostali akteri današnje konferencije uputili su niz kritika na račun kosovskog pravosuđa koje ne procesuira slučajeve napada na manjinske zajednice, te da je upravo to glavni razlog što ih žrtve sve ređe prijavljuju.
