Gotovo da nema sela na centralnom Kosovu u kom nema table na kojoj piše “Kuća na prodaju” ili “Plac na podaju”. Razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na ovakav korak su različiti, a jedan od najčešćih je loša ekonomska situacija.
“Moram da prodam kuću, nema nigde posla. Mučim se sam, imam jedanaestočlanu porodicu, četvoro dece mi ne radi nigde. Otac mi ima karcinom. Kako ću, gde da živim? Obraćali smo se za pomoć, ali niko ništa da uradi. Svi daju svojim ljudima, ko ima vezu, ko ima čoveka, može da živi, ko nema – ništa. Imam stoku, ali džabe stoka, džabe je sve. Moraju da se prodaju i njive i sve“, kaže Miodrag Mirković iz Gračanice.
“Nema perspektive za omladinu ovde, dvojica sinova su otišla u centralnu Srbiju, jedan je ovde sa dvoje dece i ženom, ne rade i ništa ne primaju. Ja živim od minimalca, žena mi ne radi, tako da nema šta da se očekuje ovde. Bio sam par puta do opštine, ali ne možeš da dođeš do onih koji ti trebaju, nisu tu, odbijaju svaki razgovor. Što se tiče posla, nema ga, ja imam tri kuće, doći će vreme da i ja stavim tablu da ih prodajem, zbog dece“, kaže Zoran Pavić iz Gračanice.
Živorad Lazić iz Ugljara, koji je i potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma, kaže da je u ovom selu prodato oko 40% srpskih kuća. Meštani Ugljara se, prema njegovim rečima, na ovaj korak odlučuju uglavnom zbog nestabilne bezbednosne situacije, ali i zbog toga što ih je, kako kaže, država Srbija pustila niz vodu.
“Ovi naši, ja bih ih nazvao “lokalni moćnici”, ovi iz takozvane Srpske liste, nisu ni prstom mrdnuli kako bi na bilo koji način pokušali to da spreče. Ja ne kažem da bi oni sprečili sve to što se dešava, ali bar da su pokušali i da su sa tim ljudima razgovarali, bar da su im na neki način pružili neku podršku”, kazao je Lazić.
Dvadesetogodišnji Milan Jović iz Ugljara kaže da je njegova porodica odlučila da proda kuću i preseli se u centralnu Srbiju zbog loših uslova za život na Kosovu.
“Loši uslovi života, ceo komšiluk je prodao. Školu sam završio, nemam gde da radim“, kratak je i jasan Jović.
Gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić kaže da je najizraženija prodaja domaćinstava u Suvom Dolu, Čaglavici, Preocu i Lapljem Selu. Prema njegovim rečima, imovinu uglavnom prodaju ljudi koji su najmanje ekonomski ugroženi.
“Opština Gračanica preuzima one mere koje su u skladu sa našim ovlašćenjima, a naša ovlašćenja omogućavaju nam da učinimo život u tim mestima što je moguće kvalitetnijim. Mi dosta ulažemo upravo u ova sela, tako da sada imamo i nove puteve, rekonstruišu se škole. Ove godine je u planu da se prave i prvi socijalni stanovi, ali samo od strane opštine, bez stranih i donacija od strane ministarstva. To su programi kojima mi pokušavamo da sprečimo prodaju imovine”, kazao je Kostić.
Jedan od važnih faktora za ostanak na Kosovu jesu i radna mesta. Njihov nedostatak ljudi najčeće navode kao razlog za prodaju svoje imovine, dodaje Kostić.
“Pokušavamo da dovedemo neke strane investitore, koji bi otvarali prva radna mesta u realnom sektoru, a da li ćemo uspeti da do kraja godine napravimo prvi značajni korak, neće zavisiti samo od opštine. Najatraktivnije parcele i objekti nisu u vlasništvu Opštine Gračanica, već su pod ingerencijom agencije za privatizaciju“, ističe Kostić.
Uprkos apelima visokih zvaničnika Vlade Republike Srbije i predstavnika Srba u kosovskim institucijama da se imanja ne prodaju, table sa natpisima “Kuća na prodaju” i dalje često “krase” dvorišta i kapije Srba na centralnom Kosovu.
