Psihološko nasilje je teško dokazivo jer, nažalost , žrtve nisu uvek dovoljno svesne šta preživljavaju. Panelistkinje iz nevladinog sektora i Euleksa saglasne su da ni institucije, nisu dovoljno kompententne da prepoznaju ovu vrstu nasilja.
“Ako se usmerimo na psihološko nasilje kao oblik porodičnog nasilja možemo reči da to uključuje bilo kakav način ugrožavanja ličnog integritet žrtve od strane partnera.Oni uključuje pruzrokovanje nasilja, osećaj nesigurnosti kod žrtve putem zastrašivanja, pretnje i različitim uslovljavanjima. Žrtve se moraju detaljnije upoznati sa svim tim oblicima nasilja, a i znamo da o tome postoji malo informacija“, kazala je Visare Beriša psiholog i izvršni direktor NVO Asist Kosovo.
Beriša je objasnila da psihološko nasilje stvara konfuziju kod žrtve. Ističe da statistika pokazuje da mnoge žrtve prihvataju psihloško nasilje kao normlno, te da su vaspitane da trpe.
“Možemo da dođemo do zaključka da su žrtve one koje moraju biti upoznate i edukovane na temu šta je to nasilje i reći dosta tom nasilju koje doživljavaju, jer nakon toga to može eskalirati i preći u fizičko nasilje. Imamo puno femicida jer nisu preduzeti pravi koraci“, rekla je ona.
Beriša je istakla da su informativne kampanje koje se organizuju od strane Euleksa jako bitne jer mogu prenetu tu informaciju žrtvama i da je NVO Asist celu kampanju usmerila na to šta je to zapravo nasilje i šta preživljavaju žrtve u tim okolnostima.
“Mi smo ovde kao bi smo osvestili i informisali i ono što se prepoznaje po kaznenom zakonu kao krivično delo i ne bismo trebali da čekamo da psihičko nasilje preraste u fizičko“, zaključila je Visare Beriša.
Kjara Taljani savetnica u Euleksu je naglasila da je psihološko nasilje novi koncept na Kosovu jer je kriminalizovan tek 2019. godine.
“Vrhovni sud je izdao uputstva ostalim sudovima kako bi im se pomoglo u oceni elemenata psihološkog nasilja. Od septemra 2020. godine , imamo Instambulsku konvenciju koja će biti integrisana kao alat za pomoć. Jako je važno da imamo ovakve kampanje za podizanje svesti i za žrtave nasilja kako bi saznale kakva je to vrsta nasilja. Institucijama, isto, treba pomoć u indentifikovanju ove vrste nasilja“, kazala je Taljani.
Tijana Simić Lavali programski direktor NVO Žensko pravo istakla je da je u fokusu javnosti fizičko nasilje, ne uzimaju se u obzir ove druge forme nasilja, a tu su i psihološko, ekonomsko nasilje koje je krivično delo.
“Psihološko nasilje je krivično delo po članu 248 Krivičnog zakona Kosova, ali nema ma objašnjenja šta definiše psihološko nasilje. Imamo Instambulsku konvenciju koja se sada u Ustavu Kosova. U čl. 33 postoje elementi koji definišu tu vrstu nasilja kao krivično delo“, objasnila je Simićeva.
“Ne prepoznaje se u društvu, u sistemu. Kada postoji slučajevi psihološkog nasilja, policija, sud, tužilaštvo ne mogu da procene i ne znaju kako to da definišu kao krivično delo“, kazala je ona.
Na pitanje da li se danas češće prijavljuje porodično nasilje, Tijana Simić Lavali kaže da velikog pomaka u tom pogledu nema, jer žene ne veruju sistemu koji je još uvek nefunkcionalan, a često i ne nailaze na razumevanje i podršku od strane predstavnika policije i pravosuđa.
