Novinar i pesnik Živojin Rakočević kaže da srpski jezik na Kosovu i Metohiji u najvećoj mogućoj meri suočen sa albanizacijom kroz institucije i da taj proces traje do današnjeg dana.
“Vrhunac diskriminacije u jednom jeziku je onog trenutka kada ne primećujete da vam je neko pokvario jezik. Vi prihvatate taj promenjen jezik, promenu imena mesta, promenu znakova pored puta, promenu publikacija, promenu duha toga jezika i prihvatate duh nekog novog jezika. To je nešto što mi svi moramo i možemo zaustaviti uz naravno neprestani poziv stručnim i naučnim institucijama da nam pomognu da spasavamo svoj jezik”, ističe Rakočević.
Lingivsta Anđelka Ćup izjavila je da je Zakon o upotrebi jezika na Kosovu dobar, ali da se on ne primenjuje dovoljno u praksi. I ona se slaže sa Rakočevićem da se srpski jezik veoma slabo koristi u kosovskim institucijama.
“Zabrinjavajuće je. Da krenemo samo od predsednice Kosova, odakle nikada nijedan dopis nismo dobili na srpskom jeziku i čije zanimanje prevedeno na srpski glasi „Vaše Veličanstvo“, onda vam je sve jasno. Da ne govorimo o ministarstvu unutrašnjih poslova gde i sada na mestima gde se dokumenta vade vi ne možete ni na jednom šalteru, ni na jednim vratima da vidite natpis na srpskom”, kaže Anđelka Ćup.
Povrenik za jezike Slaviša Mladenović kaže da ima puno pravopisnih i gramatičkih grešaka.
“Imamo problema sa korišćenjem srpskog jezika i zvaničnih jezika u institucijama. Posebno je problem sa srpskim jezikom koji se koristi na nepravilan način. Ima puno grešaka, gramatičkih i pravopisnih tako da se to oslikava na zakonodavstvo, svakodnevni rad i usluge koje se pružaju građanima”, ističe Mladenović.
Meštani centralnog Kosova slažu se kako se srpski jezik na Kosovu ne poštuje u dovoljnoj meri ni od strane samih Srba budući da u Gračanica ima veoma malo ćiriličnih tabli i srpskih naziva.
Od 2000. godine u svetu se shodno zaključku UNESCO-a obeležava 21. februar kao Dan maternjeg jezika.
