„Izrazito poštujući vaš angažman, očekujemo pomoć, kako bi srpske vlasti sa dužnom pažnjom razmotrile Vidojkovićev slučaj, pronašle počinioce i osigurale njegovu bezbednost“, navodi se u pismu.
Kako su ocenili, pretnje smrću piscu i novinaru Marku Vidojkoviću intenzivirane su od objavljivanja bestselera „Đubre“, u septembru 2020. godine.
Vidojković je naveo da je 2021. i 2022. dobio preko 50 pretnji smrću, da je više od 20 prijavio nadležnom tužilaštvu (preko pravne službe Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS), te da su pravnosnažne presude donete u dva slučaja.
„Pretili su mu da će biti upucan u glavu, spaljen ili pretučen na smrt, obešen, da će mu biti odsečen jezik i slomljene ruke, kako više ne bi mogao da piše. Vidojković je prijavio da su ga pojedini predstavnici vlasti i prorežimski mediji u brojnim prilikama javno blatili, od 2019. nadalje, pri čemu su navedeni mediji koordinisali ciljane kampanje protiv njega – što je dovelo do intenzivnog onlajn zlostavljanja i brojnih pretnji smrću“, piše u obraćanju Romane Kakioli.
Vidojković je za PEN International izjavio i da ga Aleksandar Šapić, potpredsednik vladajuće SNS i gradonačelnik Beograda, pravno uznemirava sa tri sudske tužbe koje dalje „podrivaju njegovu sigurnost i ekonomski položaj“.
„Tereza Ribeiro, predstavnica OEBS-a za slobodu medija je još u junu 2021. godine pozvala na hitnu istragu pretnji smrću upućenih Marku Vidojkoviću, ističući rizike koje nasilje na internetu predstavlja za bezbednost novinara i njihovu sposobnost da rade svoj posao, lišeni autocenzure“, navodi se u pismu.
U januaru 2023, PEN International objavio je saopštenje u kojem oštro osuđuje pretnje Marku Vidojkoviću i poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da identifikuju odgovorne i pozovu ih na odgovornost.
„S obzirom da je Vidojkovićev život ozbiljno ugrožen, PEN International je pomogao u njegovoj brzoj evakuaciji i preseljenju; on i njegova porodica su trenutno na bezbednoj lokaciji. Neprekidne pretnje Marku Vidojkoviću dolaze u jeku neprestanih napada na pisce i novinare u Srbiji, orkestriranih od strane različitih aktera, koji imaju za cilj da ućutkaju njihov rad i kritičko izveštavanje“, naglašeno je u pismu.
Kao članica Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, PEN International je pozdravio osnivanje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u decembru 2020. godine.
„Takva inicijativa predstavlja koristan mehanizam kojim bi organizacije civilnog društva uspostavile direktnu vezu sa političkim vođstvom, dajući predloge za adekvatne izmene zakona. Verujemo da Radna grupa čini sve što je u njenoj moći da obezbedi veću bezbednost novinara. Neophodna je, međutim, politička volja i još intenzivnije angažovanje relevantnih državnih institucija da se postojeće stanje na terenu promeni“, piše u pismu upućenom Veranu Matiću.
PEN International je izrazio zabrinutost zbog toga što predstavnici vlasti u Srbiji „ne doprinose u dovoljnoj meri stvaranju okruženja pogodnog za medijski pluralizam, pre svega putem jasnih i doslednih javnih osuda svih pretnji piscima i novinarima i efikasnijim istragama slučajeva ugrožavanja njihove bezbednosti“.
U upravi PEN International su poznati pisci i nobelovci: Mario Vargas Ljosa, Svetlana Aleksievič, Margaret Etvud, J.M. Kuci, Orhan Pamuk, Vida Ognjenović i drugi.
