Prilikom eksplozije autobusa na putu ka Podujevu na današnji dan su poginuli Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić. Povređeno je bilo 43 Srba.
Za ovaj zločin niko nije odgovarao, a istraga je davno prekinuta. Albanac Fljorim Ejupi koji je prvobitno bio osuđen na 40 godina zatvora zbog ovog dela, oslobođen je kasnije od strane Vrhovnog suda.
Sestra stradale Mirjane Dragović kaže da se bez obzira na protok vremena ništa ne menja kada je u pitanju bol koji porodica oseća zbog gubitka.
„Dvadeset i dve godine smo tužni, još jednu godinu više nego prošle godine. Dvadeset dve godine se pitamo zašto? Ko? Dvadeset dve godine je sve isto“, kaže Jelena Stojanović, sestra poginule Mirjane.
Jelena je izgubila svaku nadu da će se otkriti istina o ovom zločinu.
„Ne očekujem da zločinci budu pronađeni. Sada je sve uzaludno, nadati se očekivati. Sve je moglo da se htelo, ali nije se htelo. Nisu hteli, međunarodna zajednica, vlast, oni koji su imali mogućnosti da to otkriju, nisu hteli“, rekla je ona.
Tog 16. februara 2001. godine šest autobusa krenulo je iz centralne Srbije put Kosova. U jednom od njih, onom koji je dignut u vazduh bile su sestre Mirjana i Jelena.
„Svega se sećam, dima, vatre, ukusa u ustima, krvi. Sve je isto. Samo sam naučila s tim da živim i da ga negde potisnem u sebi. Sva sećanja su živa, sve što sam tada osećala osećam i danas“, kazala je Jelena.
Srđan Popović, sadašnji načelnik Kosovskog okruga, bio je istoj koloni, ali u autobusu koji je išao iza onog koji je miniran.
„Već 22 godine sa ovog mesta ponavljamo jedno te isto, ali ni međunarodna zajednica i sve relevatne institucije ne samo da ne žele da pomenu ovaj slučaj, nego ne žele ni da se bave time. Svi zločini koji su se dešavali nad srpskim narodom se stavljaju ispod tepiha“, rekao je Popović i dodao da nerešavanjem zločina iz prošlosti ne možemo gledati u budućnost.
Popović podseća da su autobusi sa putnicima koji su išli ka Gračanici imali pratnju pripadnika Kfora, ali da to, nažalost nije uticalo na bezbednost Srba.
„To su bile strašne godine, proterivanje Srba kidnapovanja i ubistva. Mislili smo da će posle svakog tog zločina morati da stane, delovalo je da su oči celog sveta uprte u Kosovo i nismo mogli da verujemo da tako nešto može da se desi. Ali nažalost, desilo se. Odmah posle Merdara, ljudi su bili pospani, kada smo izašli imali smo šta da vidimo, od prvog autobusa nije ostalo ništa. Kfor je deo ljudi helikopterom prebacio za Gračanicu, a deo se vratio u užu Srbiju“, priseća se Popović.
Predsednica opština Gračanica Ljiljana Šubarić poručuje da ne smemo zaobraviti zločine u Livadicama, Goraždevcu, Starom Gracku, te da treba podsećati međunarodnu zajednicu na bol i patnju koju su doživeli Srbi.
„Godine prolaze, bol porodica ne prolazi. Ne prolazi ni bol svih Srba. Jedino što nama ostaje je da se na današnji dan svake godine okupljamo ovde u Lapljem Selu i da pominjemo naše postradale, da se sećamo njih i da im odamo počast. Bol i tuga neće prestati.“, kazala je Šubarićeva.
Parastos stradalima u Livadicama služili su sveštenici Bojan Krstić i Dragiša Jerinić. Potom je održan i poetski čas.
