Ahtisari je 2008. dobio Nobelovu nagradu za mir za „njegove velike napore u rešavanju međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije“.
Ahtisari je „igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata“, navedeno je u obrazloženju Nbelovog komiteta u kojem je istaknuto njegovo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha do Kosova i Iraka.
Ahtisari je na dužnosti predsednika Finske bio od 1994. do 2000.
Pre nego što je postao predsednik, bio je na više važnih pozicija u finskom ministarstvu spoljnih poslova i u Ujedinjenim nacijama.
„Duboko smo ožalošćeni vešću o smrti predsednika Martija Ahtisarija. Marti Ahtisari verovao je u ljude, civilizaciju i dobrotu i živeo je veliki život. Bio je predsednik u vreme promena, koje je usmerilo Finsku u globalnu EU eru“, saopštio je predsednik Finske Sauli Ninisto.
Ko je bio Marti Ahtisari?
Njegovo ime bilo je dobro poznato među svetskim političarima, diplomatama i analitičarima.
Rođen je 23. juna 1937. godine u Vipuriju, današnjem Viborgu.
Diplomirao je na Univerzitetu u Oulu, a nakon studija radio je u Pakistanu na obrazovnom projektu za Švedsku agenciju za međunarodni razvoj.
Osim što je bio predsednik Finske, za Srbiju je važnije to što je Ahtisari bio posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova.
Reputaciju je prvenstveno stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a zatim i kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na „spornim tačkama“.
Recimo, u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, a u Severnoj Irskoj se infiltrirao u tajne baze IRA.
Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.
Ahtisari i status Kosova
Za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova, Martija Ahtisarija imenovao je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan.
Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova.
Početkom 2007. godine, Martin Ahtisari, tadašnji specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, iznosi takozvani Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova.
U tom dokumentu je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine i „nadzirana nezavisnost za Kosovo“.
Ahtisarijev sporazum sadrži niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.
Plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.
U toj deklaraciji piše da Kosovo prihvata „sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan“, i da će „Ustav obuhvatiti sva relevantna načela“ iz sporazuma.
Nobelova nagrada za mir
Godine 2008. Ahtisari dobija Nobelovu nagradu za mir.
Ovu nagradu dobio je za dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.
Povodom tog akta, švedski institut TFF ocenio je da je „dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije“.Takođe, TFF je ocenio da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”.
U martu 2020. godine, Ahrisari je bio pozitivan na korona virus, a iste godine dijagnostikovana mu je i Alchajmerova bolest.
Iz pomenutih razloga, Ahtisari se gotovo potpuno povukao iz javnosti.
