„Hvala Bogu kada mi familija nije izginula, bila su mi ovde dva unučeta, sin i snaja. Ja i supruga smo bili na terasi kada su ušli, ovde su ostaci suzavca, dimne bombe, ne znam čega, to je zasulo po nama. Ne znam zbog čega, u naseljeno mesto da se radi tako, ne znam“, kazao je on.
Miljković smatra da bi da međunarodna zajednica trebala da obrati pažnju na uslove života ljudi u Banjskoj.
„Ovo je žalosno, čovek ne zna šta da kaže. Malo smo se skućili, a nemamo slobodu, ništa. Fizički smo dobro, ali posledice onoga što se desilo neće proći nikada. Imam 62 godine, teži dani mi nisu bili. Ja sam se naživeo, ali šta je krivo unuče, da se gađa. Sedeli smo na terasi i dimna bomba je udarila pored ulaznih vrata, kuća nam je bila u dimu, a unučići su mi bili tu. To je stvarno žalosno“, prepiričao je svoja i iskustva svoje porodice od nedelje.
Na pitanje da li sada smeju normalno da se kreću, Miljković je odogovorio:
„Mi smo još u kućnom pritvoru. Imam baštu gde imam nešto da uberem da bi se prehranili, ali nisam slobodan da izađem odavde. Jutros smo ostali bez hleba. Donosili su nam pripadnici Kosovske policije namirnice nakon onoga što se desilo. Svaka čast, nisu oni ljudi krivi, nisu svi isti. I kod nas Srba i kod njih Albanaca ima dobrih ljudi. Prišli su, ponudili, ja sam rekao ne treba, za sada imam hranu. Oni kažu morate, ja sam prihvatio i uzeo. Njihov hleb, sok i sardina“, kazao je on.
„Može čovek dosta da pretrpi glad, da pije vodu. Ali, ovo što se desilo… Mislim da pas ima veću vrednost nego čovek u ovoj sitaciji. Makar kod nas, pas ima veću vrednost. Ovo nije život, unućići su mi istraumirani“, zaključio je on.
