Pomenom, polaganjem cveća i paljenjem sveća kod „Spomenika istine“ i spomen-ploča Jani Tučev i Borivoju Spasojeviću, odata je pošta stradalima u martovskom nasilju.
Obeležavanju godišnjice prisutvovalo je više desetina građana, među kojima su bili i porodice stradalih, predstavnici lokalne samouprave, Srpske liste i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Vence su položili predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Ivan Zaporožac, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Igor Popović i predsednik Srpske liste, dr Zlatan Elek.
Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Ivan Zaporožac, istakao je važnost sećanja na stradale, ali i odlučnost srpskog naroda da opstane na ovim prostorima.
„Ono što mi danas i svake godine hoćemo da poručimo jeste da je srpski narod stradao vekovima, bio progonjen i bio žrtva svakoga ko je kroz ovu zemlju prolazio, ali je uspeo da ostane i opstane na ovim prostorima. Poručujemo da ćemo ostati i opstati, a da ćemo pamtiti sve, i da će narod živeti na ovim prostorima. Žrtve ćemo večno pamtiti“, poručio je Zaporožac.
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Igor Popović, pozvao je međunarodnu zajednicu da konačno utvrdi i kazni organizatore i inicijatore martovskog nasilja. Istovremeno je osudio pokušaje političkog manipulisanja ovim događajem, naglašavajući da je srpski narod bio žrtva nasilja, a ne izvor istog.
„Nažalost, i danas vidimo da albanska politička scena u Prištini i dalje ponavlja taj narativ iako je istraga Unmika utvrdila kako su deca nastradala i dalje režim tvrdi da je to učinjeno namerno od strane srpskog naroda kao povod da se optuži srpski narod na severu i ostalim krajevima na Kosovu i Metohiji. Srpski narod će nastaviti da se bori, država Srbija će nastaviti da pomaže srpski narod na KiM“, poručio je Popović.
Poruke o nadi, pravdi i miru, preneo je protojerej Radoslav Janković, naglašavajući da su čuvanje vere i činjenje dobrih dela ključ opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
„Ove duše koje su postradale, nikoga nisu napadale. Neko ih je napao i ubio i lišio slobode. Oni koji su ih ubili, nisu pronađeni. Oni misle da su se sakrili, ali od Boga se niko ne može sakriti. Blažena je ona duša koja na pravdi Boga strada. Doći će svi računi na naplatu kad izađemo pred lice božje. A mi da se trudimo da se držimo prave vere, da činimo dobra dela, da tako opstanemo na KiM. Ako je Bog sa nama, šta nam mogu učiniti ljudi? Nemojmo nikad da pokazujemo mržnju“, poručio je otac Radoslav.
Pre tačno 20 godina počeli su neredi tokom kojih su Albanci, najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i širom Kosova i Metohije organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine, crkava, manastira, svetinja…
Povod za ovaj događaj bila je nesreća u kojoj su živote izgubila tri dečaka albanske nacionalnosti, utopivši se u reci Ibar kod sela Čabra u Ibarskom Kolašinu, a za šta su Albanci optužili Srbe.
Tog dana, 17. marta 2004. godine etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a svoje domove napustilo je više od 4.000 Srba.
Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno je više od hiljadu ljudi i nekoliko desetina pripadnika međunarodnih snaga.
Zapaljeno je ili teško oštećeno oko 1.000 kuća u vlasništvu Srba, deset škola, kao i domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.
Tokom 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih arhangela kod Prizrena. Miniran je manastir Svetih Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič. U južnom delu Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog. Tokom dva dana nasilja osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana. Po drugi put iz svojih domova morao je da beži i srpski narod iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.
Neredi su se dogodili pred očima 38.000 vojnika KFOR-a i 8.000 UNMIК policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih onih koji žive na Кosovu i Metohiji.
I pored toga – organizatori nisu kažnjeni, a oni koji su učestvovali u nasilju osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.
